Ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu

Narodna izreka kaže: „Ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu”. Tu činjenicu su Srbi shvatili još 1804. godine, otpočinjanjem borbe za oslobođenje. Nabavljanje oružja i municije iz inostranstva bilo je puno teškoća, pa se pokazala kao nužnost proizvodnja sopstvenog oružja. Zbog kvarova oružja i potrebe da se ono popravi, već od 1836. u Kragujevcu je postojao Arsenal za opravku ručnog oružja, koji već 1847. godine postaje fabrika za „Vojnu spremu”, koja proizvodi oružje. Naredne, 1848. godine, u Beogradu se otvara Topolivnica, koja se 1851. seli u prestonicu Srbije Kragujevac. I vojno obrazovanje ide uporedo s tehničkim napretkom, pa Artiljerijska škola 1850. godine postaje Vojna akademija.

Ne treba isticati da su protiv vojnog snaženja Srbije bile Austrija i Otomanska imperija, kao i sada okolne zemlje koje su članice NATO-a. Nažalost, i opozicija se drži istog narativa. Posle 5. oktobra, „državnog prevrata”, usklađivala je vojsku prema standardima NATO-a, što je u stvari značilo uništavanje tenkova i drugog oružja, uz molbu ambasadama da „samo prođu izbori, pa ćemo skinuti teret s vrata”, misleći na Kosovo. Uspešno je uništila domaći bankarski sistem, uvela strane banke i veletrgovine, prodala pivare, cementare i druge rentabilne sisteme i devastirala agroindustrijski kompleks.

U poslednjoj deceniji evidentni su oporavak privrede i finansijska konsolidacija Srbije, pa je država stvorila svoju realnu ekonomiju, da ne služi tuđoj realnoj ekonomiji i time su stvoreni materijalni uslovi za uvođenje obaveznog vojnog roka.

Vojni rok od 75 dana omogućava polaznicima da se obuče za razne vojne specijalnosti. Imajući u vidu nivo obrazovanja mladih, razumna je procena da je 75 dana dovoljno vreme za obuku. Praksa će pokazati da li je to vreme dovoljno ili ga treba korigovati. Ovaj format obuke podrazumeva reprodukciju oružanih snaga i nove mogućnosti za odbranu Srbije, koje su nam bez regrutnog sastava bile nedostupne. Globalna konfrontacija u svetskim razmerama opravdava narodnu mudrost – da Srbija hrani svoju vojsku.

Mitar Radonjić,
Novi Sad