Uspe­šna sa­rad­nja Sr­bi­je i Oha­ja

Sa­rad­nja iz­me­đu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Oha­ja po­če­la je pot­pi­si­va­njem Pro­gra­ma dr­žav­nog part­ner­stva Sr­bi­je i Oha­ja 7. de­cem­bra 2006. go­di­ne u Va­šing­to­nu. Kao zva­ni­čan po­če­tak sa­rad­nje u obla­sti od­bra­ne iz­me­đu Sr­bi­je i Oha­ja uzi­ma se 15. sep­tem­bar 2007, ka­da je ko­man­dant Na­ci­o­nal­ne gar­de Oha­ja s još 40 pri­pad­ni­ka gar­de pr­vi put u do­šao u po­se­tu Voj­sci Sr­bi­je. Ta sa­rad­nja uspe­šno tra­je pu­nih 17 go­di­na. Zbog to­ga se naj­in­ten­ziv­ni­ja sa­rad­nja tra­di­ci­o­nal­no i re­a­li­zu­je u sep­tem­bru, ka­da je Voj­ska Sr­bi­je do­ma­ćin broj­nim de­le­ga­ci­ja­ma Na­ci­o­nal­ne gar­de iz Oha­ja.

Ovog 19. sep­tem­bra u tra­di­ci­o­nal­noj po­se­ti Voj­sci Sr­bi­je bio je ko­man­dant Na­ci­o­nal­ne gar­de iz Oha­ja ge­ne­ral-ma­jor Džon Ha­ris. Pred­sed­nik Vu­čić je 2022. go­di­ne, po­vo­dom Da­na Ame­ri­ke, od­li­ko­vao ge­ne­ra­la Ha­ri­sa Or­de­nom srp­ske za­sta­ve dru­gog re­da, za za­slu­ge u raz­vi­ja­nju i učvr­šći­va­nju sa­rad­nje iz­me­đu Sr­bi­je i SAD. Pr­vog da­na bo­rav­ka u Be­o­gra­du ko­man­dant Ha­ris se sa­stao s ne­ko­li­ko naj­va­žni­jih voj­nih pred­stav­ni­ka Voj­ske Sr­bi­je.

Do­sa­da­šnja sa­rad­nja iz­me­đu Voj­ske Sr­bi­je i Na­ci­o­nal­ne gar­de Oha­ja oce­nje­na je kao ve­o­ma uspe­šna. Raz­go­va­ra­lo se o mo­da­li­te­ti­ma bu­du­će sa­rad­nje i bez­bed­no­snoj si­tu­a­ci­ji u re­gi­o­nu i sve­tu. Pro­gra­mi sa­rad­nje stal­no na­pre­du­ju. Od či­sto voj­nih vre­me­nom se ova sa­rad­nja pro­ši­ru­je i na ci­vil­ne pro­gra­me. Zna­čaj­ni­ja sa­rad­nja od­vi­ja se kroz Pro­je­kat raz­vo­ja spo­sob­no­sti za uče­šće u mul­ti­na­ci­o­nal­nim ope­ra­ci­ja­ma, obu­ku u obla­sti he­li­kop­ter­skih ope­ra­ci­ja, bez­bed­nost le­te­nja, saj­ber-bez­bed­nost, struč­no usa­vr­ša­va­nje ofi­ci­ra i pod­o­fi­ci­ra i uče­šće u Pro­jek­tu „Hu­ma­ni­tar­na asi­sten­ci­ja”. Za­tim je eks­pert­ski tim Na­ci­o­nal­ne gar­de po­se­tio RV i PVO Sr­bi­je ra­di sa­rad­nje u obla­sti bez­bed­no­sti u va­zdu­šnim ope­ra­ci­ja­ma.

Dru­gog da­na po­se­te ko­man­dan­ta Ha­ri­sa je pri­mio naš pred­sed­nik Alek­san­dar Vu­čić. U raz­go­vo­ru mu je pred­sed­nik pre­neo za­bri­nu­tost zbog sve te­že bez­bed­no­sne si­tu­a­ci­je Sr­ba na KiM i za­tra­žio ja­ču po­dr­šku SAD u za­šti­ti srp­skog na­ro­da i obez­be­đi­va­nju nji­ho­vih pra­va. Raz­go­va­ra­no je i o bez­bed­no­snoj si­tu­a­ci­ji u re­gi­o­nu i sve­tu i o od­no­si­ma Sr­bi­je i SAD, kao i mo­guć­no­sti­ma da­ljeg una­pre­đe­nja bi­la­te­ral­ne, voj­ne i sa­rad­nje u dru­gim obla­sti­ma.

Ko­man­dant Ha­ris je sa svo­jom de­le­ga­ci­jom istog da­na pri­su­stvo­vao i pri­ka­zu spo­sob­no­sti Voj­ske Sr­bi­je na aero­dro­mu u Ba­taj­ni­ci, pod na­zi­vom „Za­sta­va 2024”.

U Na­rod­noj skup­šti­ni Re­pu­bli­ke Sr­bi­je odr­ža­na je i kon­fe­ren­ci­ja po­sve­će­na obe­le­ža­va­nju Da­na Ame­ri­ke. Za­tim je 21. sep­tem­bra u Pra­nja­ni­ma ko­man­dant Ha­ris sa 40 po­to­ma­ka spa­se­nih pi­lo­ta u me­mo­ri­jal­nom cen­tru pri­su­stvo­vao obe­le­ža­va­nju 80. go­di­šnji­ce spa­sa­va­nja vi­še od 500 sa­ve­znič­kih va­zdu­ho­plo­va­ca i ci­vi­la sa im­pro­vi­zo­va­nog aero­dro­ma u Pra­nja­ni­ma. Ak­ci­ja spa­sa­va­nja bi­la je 1944. go­di­ne i zva­la se „Va­zdu­šni most – Ha­li­jard”.

Na osno­vu iz­ne­tih ak­tiv­no­sti i do­stig­nu­ća du­go­go­di­šnje sa­rad­nje Sr­bi­je i Oha­ja, mo­ji za­ključ­ci bi bi­li sle­de­ći:

Pr­vi, po­što sam ceo svoj rad­ni vek od­ra­dio u na­šoj voj­sci u VTI – u Be­o­gra­du i zbog to­ga se iz­u­zet­no ra­du­jem sva­kom nje­nom uspe­hu, kao što je i uspe­šna sa­rad­nja Voj­ske Sr­bi­je i Na­ci­o­nal­ne gar­de Oha­ja. Sti­ca­njem no­vih zna­nja i ve­šti­na na­ša voj­ska do­pri­no­si i ukup­nom raz­vo­ju na­šeg dru­štva i po­zi­tiv­nom ras­po­lo­že­nju svih gra­đa­na u Sr­bi­ji.

Dru­gi, u Oha­ju da­nas ži­vi deo po­ro­di­ce Pri­bić, po­tom­ci mo­ga stri­ca Ni­ko­le Pri­bi­ća, ko­ji je 1913. go­di­ne emi­gri­rao u Oha­jo, SAD. Zbog to­ga do­bri od­no­si Sr­bi­je i Oha­ja mo­gu sa­mo da po­zi­tiv­no uti­ču na ose­ća­nje nas u Sr­bi­ji i na­ših ro­đa­ka u Oha­ju, kao i broj­nih pri­pad­ni­ka na­šeg na­ro­da ko­ji ta­mo ži­ve.

Tre­ći, u Par­ku na­ci­ja u Kli­vlen­du, u dr­ža­vi Oha­jo, na­la­zi se dra­go­ce­na i ve­o­ma ure­đe­na Srp­ska kul­tur­na ba­šta, u ko­joj je po­sta­vlje­no dva­de­se­tak bi­sta naj­um­ni­jih Sr­ba, od Sve­tog Sa­ve pa do Ni­ko­le Te­sle i No­va­ka Đo­ko­vi­ća. Šte­ta je što ši­ra jav­nost u Sr­bi­ji ve­o­ma ma­lo zna o po­sto­ja­nju ove ba­šte. Nad­le­žni iz na­še kul­tu­re i me­di­ja tre­ba­lo bi što pre da na od­go­va­ra­ju­ći na­čin o Srp­skoj kul­tur­noj ba­šti u Kli­vlen­du in­for­mi­šu naš na­rod u ze­mlji i u di­ja­spo­ri.

Če­tvr­ti, že­lja mi je, kao što ve­ru­jem i svim sta­nov­ni­ci­ma Sr­bi­je i Oha­ja, da se ova uspe­šna sa­rad­nja i da­lje na­sta­vi, što tre­ba po­zi­tiv­no da uti­če i na za­jed­nič­ku do­bro­bit srp­skog i ame­rič­kog na­ro­da.

Mi­lan Pri­bić,

Be­o­grad