Успе­шна са­рад­ња Ср­би­је и Оха­ја

Са­рад­ња из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Оха­ја по­че­ла је пот­пи­си­ва­њем Про­гра­ма др­жав­ног парт­нер­ства Ср­би­је и Оха­ја 7. де­цем­бра 2006. го­ди­не у Ва­шинг­то­ну. Као зва­ни­чан по­че­так са­рад­ње у обла­сти од­бра­не из­ме­ђу Ср­би­је и Оха­ја узи­ма се 15. сеп­тем­бар 2007, ка­да је ко­ман­дант На­ци­о­нал­не гар­де Оха­ја с још 40 при­пад­ни­ка гар­де пр­ви пут у до­шао у по­се­ту Вој­сци Ср­би­је. Та са­рад­ња успе­шно тра­је пу­них 17 го­ди­на. Због то­га се нај­ин­тен­зив­ни­ја са­рад­ња тра­ди­ци­о­нал­но и ре­а­ли­зу­је у сеп­тем­бру, ка­да је Вој­ска Ср­би­је до­ма­ћин број­ним де­ле­га­ци­ја­ма На­ци­о­нал­не гар­де из Оха­ја.

Овог 19. сеп­тем­бра у тра­ди­ци­о­нал­ној по­се­ти Вој­сци Ср­би­је био је ко­ман­дант На­ци­о­нал­не гар­де из Оха­ја ге­не­рал-ма­јор Џон Ха­рис. Пред­сед­ник Ву­чић је 2022. го­ди­не, по­во­дом Да­на Аме­ри­ке, од­ли­ко­вао ге­не­ра­ла Ха­ри­са Ор­де­ном срп­ске за­ста­ве дру­гог ре­да, за за­слу­ге у раз­ви­ја­њу и учвр­шћи­ва­њу са­рад­ње из­ме­ђу Ср­би­је и САД. Пр­вог да­на бо­рав­ка у Бе­о­гра­ду ко­ман­дант Ха­рис се са­стао с не­ко­ли­ко нај­ва­жни­јих вој­них пред­став­ни­ка Вој­ске Ср­би­је.

До­са­да­шња са­рад­ња из­ме­ђу Вој­ске Ср­би­је и На­ци­о­нал­не гар­де Оха­ја оце­ње­на је као ве­о­ма успе­шна. Раз­го­ва­ра­ло се о мо­да­ли­те­ти­ма бу­ду­ће са­рад­ње и без­бед­но­сној си­ту­а­ци­ји у ре­ги­о­ну и све­ту. Про­гра­ми са­рад­ње стал­но на­пре­ду­ју. Од чи­сто вој­них вре­ме­ном се ова са­рад­ња про­ши­ру­је и на ци­вил­не про­гра­ме. Зна­чај­ни­ја са­рад­ња од­ви­ја се кроз Про­је­кат раз­во­ја спо­соб­но­сти за уче­шће у мул­ти­на­ци­о­нал­ним опе­ра­ци­ја­ма, обу­ку у обла­сти хе­ли­коп­тер­ских опе­ра­ци­ја, без­бед­ност ле­те­ња, сај­бер-без­бед­ност, струч­но уса­вр­ша­ва­ње офи­ци­ра и под­о­фи­ци­ра и уче­шће у Про­јек­ту „Ху­ма­ни­тар­на аси­стен­ци­ја”. За­тим је екс­перт­ски тим На­ци­о­нал­не гар­де по­се­тио РВ и ПВО Ср­би­је ра­ди са­рад­ње у обла­сти без­бед­но­сти у ва­зду­шним опе­ра­ци­ја­ма.

Дру­гог да­на по­се­те ко­ман­дан­та Ха­ри­са је при­мио наш пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић. У раз­го­во­ру му је пред­сед­ник пре­нео за­бри­ну­тост због све те­же без­бед­но­сне си­ту­а­ци­је Ср­ба на КиМ и за­тра­жио ја­чу по­др­шку САД у за­шти­ти срп­ског на­ро­да и обез­бе­ђи­ва­њу њи­хо­вих пра­ва. Раз­го­ва­ра­но је и о без­бед­но­сној си­ту­а­ци­ји у ре­ги­о­ну и све­ту и о од­но­си­ма Ср­би­је и САД, као и мо­гућ­но­сти­ма да­љег уна­пре­ђе­ња би­ла­те­рал­не, вој­не и са­рад­ње у дру­гим обла­сти­ма.

Ко­ман­дант Ха­рис је са сво­јом де­ле­га­ци­јом истог да­на при­су­ство­вао и при­ка­зу спо­соб­но­сти Вој­ске Ср­би­је на аеро­дро­му у Ба­тај­ни­ци, под на­зи­вом „За­ста­ва 2024”.

У На­род­ној скуп­шти­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је одр­жа­на је и кон­фе­рен­ци­ја по­све­ће­на обе­ле­жа­ва­њу Да­на Аме­ри­ке. За­тим је 21. сеп­тем­бра у Пра­ња­ни­ма ко­ман­дант Ха­рис са 40 по­то­ма­ка спа­се­них пи­ло­та у ме­мо­ри­јал­ном цен­тру при­су­ство­вао обе­ле­жа­ва­њу 80. го­ди­шњи­це спа­са­ва­ња ви­ше од 500 са­ве­знич­ких ва­зду­хо­пло­ва­ца и ци­ви­ла са им­про­ви­зо­ва­ног аеро­дро­ма у Пра­ња­ни­ма. Ак­ци­ја спа­са­ва­ња би­ла је 1944. го­ди­не и зва­ла се „Ва­зду­шни мост – Ха­ли­јард”.

На осно­ву из­не­тих ак­тив­но­сти и до­стиг­ну­ћа ду­го­го­ди­шње са­рад­ње Ср­би­је и Оха­ја, мо­ји за­кључ­ци би би­ли сле­де­ћи:

Пр­ви, по­што сам цео свој рад­ни век од­ра­дио у на­шој вој­сци у ВТИ – у Бе­о­гра­ду и због то­га се из­у­зет­но ра­ду­јем сва­ком ње­ном успе­ху, као што је и успе­шна са­рад­ња Вој­ске Ср­би­је и На­ци­о­нал­не гар­де Оха­ја. Сти­ца­њем но­вих зна­ња и ве­шти­на на­ша вој­ска до­при­но­си и укуп­ном раз­во­ју на­шег дру­штва и по­зи­тив­ном рас­по­ло­же­њу свих гра­ђа­на у Ср­би­ји.

Дру­ги, у Оха­ју да­нас жи­ви део по­ро­ди­це При­бић, по­том­ци мо­га стри­ца Ни­ко­ле При­би­ћа, ко­ји је 1913. го­ди­не еми­гри­рао у Оха­јо, САД. Због то­га до­бри од­но­си Ср­би­је и Оха­ја мо­гу са­мо да по­зи­тив­но ути­чу на осе­ћа­ње нас у Ср­би­ји и на­ших ро­ђа­ка у Оха­ју, као и број­них при­пад­ни­ка на­шег на­ро­да ко­ји та­мо жи­ве.

Тре­ћи, у Пар­ку на­ци­ја у Кли­влен­ду, у др­жа­ви Оха­јо, на­ла­зи се дра­го­це­на и ве­о­ма уре­ђе­на Срп­ска кул­тур­на ба­шта, у ко­јој је по­ста­вље­но два­де­се­так би­ста нај­ум­ни­јих Ср­ба, од Све­тог Са­ве па до Ни­ко­ле Те­сле и Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа. Ште­та је што ши­ра јав­ност у Ср­би­ји ве­о­ма ма­ло зна о по­сто­ја­њу ове ба­ште. Над­ле­жни из на­ше кул­ту­ре и ме­ди­ја тре­ба­ло би што пре да на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин о Срп­ској кул­тур­ној ба­шти у Кли­влен­ду ин­фор­ми­шу наш на­род у зе­мљи и у ди­ја­спо­ри.

Че­твр­ти, же­ља ми је, као што ве­ру­јем и свим ста­нов­ни­ци­ма Ср­би­је и Оха­ја, да се ова успе­шна са­рад­ња и да­ље на­ста­ви, што тре­ба по­зи­тив­но да ути­че и на за­јед­нич­ку до­бро­бит срп­ског и аме­рич­ког на­ро­да.

Ми­лан При­бић,

Бе­о­град