Magija Huana Miroa

Spektakularna izložba pod nazivom „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” biće otvorena 27. novembra u Gradskom muzeju u Somboru, koji na blistav način ovom postavkom obeležava 125 godina postojanja. Zahvaljujući pomoći Instituta „Servantes” i ambasade Španije u Beogradu, publika će do 20. decembra u Somboru moći da vidi 63 rada (originalni crteži i grafike) Huana Miroa (1893-1983), čuvenog španskog slikara i upozna njegov poetski i veseli svet.

Ova dela potiču iz privatne kolekcije iz Španije, čiji vlasnik želi da ostane anoniman, a izbor je obavila Marisa Oropesa, španska kustoskinja, koja ističe da je Huan Miro slobodno izražavao svoje ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost i neuobičajene pojave. Nadamo se da će ovu reprezentativnu izložbu moći da pogleda i publika u Beogradu.

Huan Miro je rođen 20. aprila 1893. godine u Barseloni; bio je vajar i slikar, jedan od najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio je opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva. Školovao se u Barseloni, a u Parizu je stvorio svoja najznačajnija dela i bio uključen u rad bitnih umetničkih pokreta. Tokom španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata za špansku Republiku. Tokom Drugog svetskog rata, tačnije 1942. godine, vratio se u Barselonu a potom se nastanio u Palma de Majorki gde je dočekao duboku starost. Miro je bio svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio keramičar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno, bio očaran pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom.

Miroov stil nazvan je „biomorfna apstrakcija”. Osnovna slikarska sredstva su mu crtež i mrlja, a glavne teme – noć, zvezde, mesec, žene. Na tim osnovama stvorio je originalnu mitologiju, a njegova sklonost ka veselim preterivanjima, gestu i spontanosti, preziranje uobičajenih pravila umnogome su doprineli obnovi slike pedesetih godina prošlog veka.

U autobiografskim zabeleškama svoja snoviđenja, kojima je bio inspirisan i za koje je smatrao da su izazvana glađu, ovako je opisao: „Kako smišljam crteže i ideje za svoje slike? Došao bih kući u svoj pariski atelje, pošao bih u krevet, ponekad bez večere. Tada sam video koješta i skicirao u svoju beležnicu. Video sam oblike na plafonu.”

Miro je veliku krizu doživeo kada je bio primoran da u mladosti radi kao knjigovođa, a kada se razboleo njegovi roditelji su konačno popustili i dozvolili mu da studira slikarstvo na Akademiji Gali u Barseloni. U Pariz odlazi 1920, gde druguje sa Pikasom, upoznaje se sa Andre Bretonom, Polom Elijarom i Lujom Aragonom, pre objavljivanja prvog nadrealističkog manifesta. Druži se sa američkom kulturnom dijasporom – od Henrija Milera, Ezre Paunda i Ernesta Hemingveja.

Sa navršene 52 godine Huan Miro 1945. godine upućuje pismo galeristima gde pokazuje da je nezadovoljan svojim prihodima: ubrzo mu stižu porudžbine za slike i murale velikog formata, uključujući i dva keramička zida s prikazima Sunca i Meseca za sedište Uneska (1955/1956) u Parizu. Sledi i niz očekivanih priznanja, dobija veliku nagradu za grafiku na Venecijanskom bijenalu 1953, izlaže na prvim „Dokumentama” u Kaselu 1955, a 1976. je osnovao fondaciju „Huan Miro” u Barseloni. Prihvaćen kao klasik modernog slikarstva, Miro je umro 1983. u Palma de Majorki.