Bauk ruskog ruleta i bumerang efekta

Uzvodno Dunavom od Budimpešte, koja će u strogom gradskom jezgru od januara 2026. ograničiti kratkoročni smeštaj za turiste, stiže se u Beč, grad koji je još u julu ove godine pooštrio pravila za izdavaoce privatnih apartmana. Austrijska prestonica je donela uredbu po kojoj vlasnici mogu da iznajmljuju pojedinačne smeštajne jedinice turistima najviše 90 dana godišnje, uz prethodno odobrenje nadležnih službi. Socijaldemokratska stranka, koja od kraja Drugog svetskog rata drži ključeve glavnog grada, čini se da opravdava svoj naziv kroz socijalnu politiku. Cena kvadrata za iznajmljivanje u Beču je sedam i po evra. Što znači da je mesečna kirija za stan od 50 kvadrata 375 evra – daleko manje nego u Beogradu, gde se od početka sukoba u Ukrajini igra ruski rulet sa tržištem nekretnina. Tog ratnog odjeka nisu pošteđene ni mnoge druge evropske metropole i atraktivne destinacije.

Tokom minulih letnjih meseci Gradska služba za zaštitu potrošača u Beču obavila je kontrolu zakonitosti rentiranja tzv. stanova na dan. Sprovedeno je 611 inspekcija, a čak 500 stanova bilo je bez odgovarajuće dozvole, saopšteno je iz ove institucije.

„Kratkoročno iznajmljivanje stanova oduzima tržištu neophodan stambeni prostor. Za dobrobit stanovnika grada Beča, mi smo se fokusirali na ovaj problem” , izjavio je direktor službe Andreas Kuthajl.

I levičari u Španiji slede primer svojih kolega. Gradonačelnik Barselone Đaume Kolboni izjavio je u junu da će do novembra 2028. grad ukinuti dozvole za više od 10.000 apartmana koji trenutno imaju odobrenje za kratkoročni najam.

„Suzbijamo ono što smatramo najvećim problemom Barselone”, rekao je Kolboni. Prema njegovim rečima, bum kratkoročnog rentiranja u najposećenijem španskom gradu doveo je do toga da neki lokalci ne mogu da drže korak s cenama stanarina – kirije su u poslednjih 10 godina porasle 68 odsto, a cene nekretnina 38 odsto. Međutim, gradonačelnik bi morao da se ubrza, s obzirom na to da su samo mesec dana nakon njegovog govora ljudi protestovali na ulicama. Za razliku od nekih ranijih okupljanja, nisu tražili otcepljenje od Španije, već su u popularnoj četvrti Las Ramblas prskali turiste iz pištolja na vodu, noseći transparente na kojima je pisalo „Dosta!” i „Hajde da ograničimo turizam”. Biće to nimalo lak zadatak za lokalne vlasti, jer turizam Gaudijevom gradu donosi 14 odsto BDP-a i više od 150.000 radnih mesta, pa bi sve skupa moglo da se izrodi u bumerang efekat.

Ali nije samo „prekomerni turizam” razlog za ovakve regulative širom Starog kontinenta, jer kad je Al Kapone „pao” na porezu, može i „Er Bi-En-Bi”. Zbog neplaćanja poreza, sud u Italiji naredio je lane zaplenu 779,5 miliona evra od ove kompanije. Tada je najavljena i pojačana kontrola stanodavaca koji ne plaćaju porez na kratkoročni najam nekretnina putem sličnih platformi. Takođe, Italija razmatra i pooštravanje pravila za celu zemlju: ministarstvo turizma izradilo je nacrt zakona za ograničavanje kratkoročnih zakupa širom države. Cilj je da se pomogne popularnim destinacijama, od kojih se mnoge suočavaju sa stambenim krizama i prekomernim turizmom. Firenca je najavila zabranu iznajmljivanja stanova na dan u istorijskom jezgru grada, a isto je pre njih uradio Rim. Milano i Venecija takođe razmatraju ograničenja. Čak je Unesko zapretio da će Plutajući grad staviti na crnu listu ako ne pojačaju zaštitu. Ovim merama su se verovatno najviše obradovali žitelji, koji se zbog prevelikog broja gostiju osećaju kao da trajno žive na venecijanskom karnevalu.

I zapadno, preko Monblana, uvedena su pravila. Parižani koji žele da iznajme svoje primarno prebivalište moraju se registrovati, a izdavanje je ograničeno na najviše 120 dana godišnje. Ukoliko hoće da turistima rentiraju vikendicu, moraju je zvanično upisati kao turistički smeštaj. Grad svetlosti je osnovao i odeljenje za borbu protiv nezakonitih iznajmljivanja, koja ima ovlašćenja da kažnjava prekršioce.

S druge strane Rajne, takođe su na snazi stroga pravila. Ako želite da iznajmite ceo stan u Berlinu, morate da imate dozvolu za kratkoročni najam. Vikendice se mogu rentirati najviše 90 dana godišnje. U Minhenu je izdavanje celih stanova i kuća na kraći rok ograničeno na osam nedelja godišnje, nakon čega je potrebna dozvola za produženje.

Na eru plime prekomernog turizma, EU je reagovala – osekom. Evropski parlament je u februaru dao zeleno svetlo dogovoru postignutom ranije sa pregovaračima iz država članica. U iščekivanju konačne potvrde od strane 27 zemalja, svi veliki igrači kao što su „Er Bi-En-Bi”, „Buking” ili „Tripadvajzer” će morati da se prilagode novim pravilima, koja uvode praćenje poslovanja i poreske garancije širom EU. Ova nova regulativa predviđa pravila koja će povećati transparentnost u sektoru koji je doživeo nagli porast i pomoći vladama da uspostave održiv i uravnotežen turizam. Svako ko želi da ponudi kratkoročni smeštaj moraće da se registruje kod nadležnih organa i dobije jedinstveni identifikacioni kod, koji će biti obavezan za prikazivanje na platformama. Portali koji nude usluge smeštaja svakog meseca će deliti podatke o iznajmljivanju, čime će se olakšati praćenje poreskih obaveza vlasnika. Dogovor naglašava da alati za registraciju treba da budu dostupni onlajn besplatno ili po razumnoj ceni. Vlasnici će morati da dostave specifične informacije, uključujući tačnu adresu jedinice, maksimalan broj kreveta i da li se jedinica iznajmljuje u celini ili delimično. Onlajn platforme će, zauzvrat, morati da ulože napore kako bi proverile tačnost informacija dostavljenih tokom registracije. EU, zapravo, pokazuje da je bila nespremna za nagli rast kratkoročnih iznajmljivanja, koja sada čine oko četvrtine sektora. Prema podacima Evrostata za prvu polovinu 2023, gosti su proveli oko 237 miliona noćenja u iznajmljenom smeštaju rezervisanom putem onlajn platformi širom EU, što predstavlja porast od 18,8 odsto u poređenju sa 2022. godinom.