Više stotina prijava godišnje stigne na adresu „Net patrole”

Prethodne godine „Net patrola”, osnovana radi zaštite dece od interneta i uklanjanje nepovoljnog sadržaja sa mreža, imala je više od 400 prijava. Najčešće se prijavljuje neprikladna komunikacija sa decom, govor mržnje, zloupotreba javno dostupnog foto-materijala, pornografski sajtovi gde se nalazi materijal o seksualnom zlostavljanju dece. U ovoj poslednje navedenoj kategoriji ima čitav niz različitih slučajeva koji se klasifikuju kao pedofilija, seksualno zlostavljanje, grooming (digitalno podvođenje)… Te prijave su obično anonimne i stižu od građana.

– „Net patrola” je nastala 2011. godine, osnovana je zahvaljujući fondu B92 i Veranu Matiću. Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) je u dogovoru sa Matićem preuzeo taj projekat, da bismo od 2021. godine postali stalna članica međunarodne mreže SOS linija za prijavu štetnog sadržaja (INHOPE) sa sedištem u Amsterdamu – kaže Slobodan Negić, edukator i analitičar iz Net patrole i CNZD-a.

On naglašava da su 2021. imali 180 prijava, 2022 – 260, prošle godine više od 400 i da se broj i dalje meri u stotinama, što svedoči o tome da je rad ovog programa sve traženiji.

A kada se žrtva javi „Net patroli”, postoji nekoliko načina da se na tu prijavu reaguje.

– Ukoliko je prijavljeni materijal hostovan (veb hosting – smeštaj za određeni internet sajt na globalnoj mreži) van Srbije, što je u 99 posto slučajeva, analitičar klasifikuje materijal gde se seksualno zlostavljaju deca i prijavljuje ga direktno bazi podataka INHOPE-a, koja se potom još jednom analizira i ulazi u centralnu bazu Interpola u Lionu. Ukoliko je sadržaj hostovan u Srbiji, što se prvi put dogodilo pre nekoliko meseci (kada smo dobili dve prijave od Finaca i iz (IWF) britanske nevladine organizacije za bezbednost na internetu), onda to prijavljujemo Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) u MUP-u. Mi imamo memorandum o saradnji sa njima, tako da postoje formalni uslovi da se ovakvi slučajevi obrađuju. Ipak, u praksi to još uvek nije potpuno realizovano. Podatak o tome koliko je slučajeva procesuirano ne znamo, jer to zadržava MUP – objašnjava Negić.

Kako kaže, mi još nemamo dovoljno jake institucije, kao i u mnogim drugim segmentima društva koje bi se adekvatno pozabavile ovom tematikom. Ali, napominje, politička volja postoji, zakonodavni okvir naravno može da se unapređuje, „ali u osnovi propisi nam pružaju dovoljno prostora za rad”.

– Ukoliko osoba nije anonimno prijavila neki oblik digitalnog nasilja, onda možemo da ostvarimo kontakt radi prikupljanja novih informacija. Ali ako je to učinila anonimno, onda po zakonu nemamo pravo da nastavimo da sa njom komuniciramo – naglašava Negić.

Kako je dodao, naša zemlja u pogledu ove tematike još kaska za savremenim svetom.

– To nije dobro, ali ima i svoje pozitivne strane, jer imamo nešto kasniji upliv savremenih patologija nasilja na internetu i u digitalnom svetu. Stručno usavršavamo naš tim na međunarodnom nivou i naši kapaciteti su spremni da odgovore na svaku vrstu izazova. Ali ono što treba poboljšati tiče se onoga što je u domenu izvršnog rada. Sistem je spor i u nekim slučajevima, kao u prethodno pomenutom slučaju hostovanja, MUP jednostavno nije na vreme odreagovao. Prekršilac zakona je u međuvremenu promenio lokaciju hosting usluga, tako da je prilika propuštena – ukazao je Negić.

„Net patrola”, kako napominje, ima i psihološko savetovalište za decu – žrtve zlostavljanja.

– Takođe, redovno održavamo kontakte sa roditeljima kojima je dete nestalo. Iako ne možemo direktno izaći u susret, pružamo osnovni vid humane pomoći u vidu brige, stalnog kontakta i svake vrste pravnog ili psihološkog savetovanja. Roditelji često prijavljuju najrazličitije slučajeve, koji ponekada nisu u našoj nadležnosti, jer su uplašeni, zbunjeni, razočarani što niko ne može ništa da uradi. Uvek se trudimo da pomognemo na svaki način na koji možemo – ističe Negić.