Више стотина пријава годишње стигне на адресу „Нет патроле”

Претходне године „Нет патрола”, основана ради заштите деце од интернета и уклањање неповољног садржаја са мрежа, имала је више од 400 пријава. Најчешће се пријављује неприкладна комуникација са децом, говор мржње, злоупотреба јавно доступног фото-материјала, порнографски сајтови где се налази материјал о сексуалном злостављању деце. У овој последње наведеној категорији има читав низ различитих случајева који се класификују као педофилија, сексуално злостављање, grooming (дигитално подвођење)… Те пријаве су обично анонимне и стижу од грађана.

– „Нет патрола” је настала 2011. године, основана је захваљујући фонду Б92 и Верану Матићу. Центар за несталу и злостављану децу (ЦНЗД) је у договору са Матићем преузео тај пројекат, да бисмо од 2021. године постали стална чланица међународне мреже СОС линија за пријаву штетног садржаја (INHOPE) са седиштем у Амстердаму – каже Слободан Негић, едукатор и аналитичар из Нет патроле и ЦНЗД-а.

Он наглашава да су 2021. имали 180 пријава, 2022 – 260, прошле године више од 400 и да се број и даље мери у стотинама, што сведочи о томе да је рад овог програма све траженији.

А када се жртва јави „Нет патроли”, постоји неколико начина да се на ту пријаву реагује.

– Уколико је пријављени материјал хостован (веб хостинг – смештај за одређени интернет сајт на глобалној мрежи) ван Србије, што је у 99 посто случајева, аналитичар класификује материјал где се сексуално злостављају деца и пријављује га директно бази података INHOPE-а, која се потом још једном анализира и улази у централну базу Интерпола у Лиону. Уколико је садржај хостован у Србији, што се први пут догодило пре неколико месеци (када смо добили две пријаве од Финаца и из (IWФ) британске невладине организације за безбедност на интернету), онда то пријављујемо Служби за борбу против високотехнолошког криминала (ВТК) у МУП-у. Ми имамо меморандум о сарадњи са њима, тако да постоје формални услови да се овакви случајеви обрађују. Ипак, у пракси то још увек није потпуно реализовано. Податак о томе колико је случајева процесуирано не знамо, јер то задржава МУП – објашњава Негић.

Како каже, ми још немамо довољно јаке институције, као и у многим другим сегментима друштва које би се адекватно позабавиле овом тематиком. Али, напомиње, политичка воља постоји, законодавни оквир наравно може да се унапређује, „али у основи прописи нам пружају довољно простора за рад”.

– Уколико особа није анонимно пријавила неки облик дигиталног насиља, онда можемо да остваримо контакт ради прикупљања нових информација. Али ако је то учинила анонимно, онда по закону немамо право да наставимо да са њом комуницирамо – наглашава Негић.

Како је додао, наша земља у погледу ове тематике још каска за савременим светом.

– То није добро, али има и своје позитивне стране, јер имамо нешто каснији уплив савремених патологија насиља на интернету и у дигиталном свету. Стручно усавршавамо наш тим на међународном нивоу и наши капацитети су спремни да одговоре на сваку врсту изазова. Али оно што треба побољшати тиче се онога што је у домену извршног рада. Систем је спор и у неким случајевима, као у претходно поменутом случају хостовања, МУП једноставно није на време одреаговао. Прекршилац закона је у међувремену променио локацију хостинг услуга, тако да је прилика пропуштена – указао је Негић.

„Нет патрола”, како напомиње, има и психолошко саветовалиште за децу – жртве злостављања.

– Такође, редовно одржавамо контакте са родитељима којима је дете нестало. Иако не можемо директно изаћи у сусрет, пружамо основни вид хумане помоћи у виду бриге, сталног контакта и сваке врсте правног или психолошког саветовања. Родитељи често пријављују најразличитије случајеве, који понекада нису у нашој надлежности, јер су уплашени, збуњени, разочарани што нико не може ништа да уради. Увек се трудимо да помогнемо на сваки начин на који можемо – истиче Негић.