Dostojanstveno žive oni dobrog zdravlja i sa dobrim primanjima

Međunarodni dan starijih osoba, koji se u Srbiji u svetu obeležava 1. oktobra sa ciljem da se ukaže na probleme sa kojima se stariji ljudi suočavaju, prilika je da se podsetimo da je gotovo svaka četvrta osoba u Srbiji starija od 65 godina i da u našoj zemlji živi 1,9 miliona pripadnika trećeg doba. Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da se prosečan vek produžio, pa on danas u Srbiji iznosi 78,7 za žene i 73,9 za muškarce, a zanimljiva rodna statistika svedoči da u našoj zemlji ima više udovica od udovaca.

Ove godine Ujedinjene nacije Međunarodni dan starih obeležavaju pod sloganom „Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta”. Na pitanje da li naši stariji sugrađani imaju dostojanstven život, predstavnica organizacije „Amiti – snaga prijateljstva” Nadežda Satarić kaže da svi pripadnici treće dobi imaju pravo na dostojanstveno, kvalitetno i što zdravije starenje. Međutim, u realnosti ovo pravo ostvaruju samo oni sa dobrim primanjima, dobrim zdravljem i dobrim porodičnim i socijalnim odnosima – a njih je veoma malo.

„Oko 130.000 starijih osoba nalazi se van penzijskog sistema, a među njima je čak 100.000 žena – ne znači da su svi oni bez novca, jer imaju bračnog druga koji prima penziju ili dobijaju pomoć od dece. Svega 17.000 starih osoba dobija novčanu socijalnu pomoć od države u iznosu od oko 12.000 dinara, a čak 450.000 penzionera ima penzije niže od 25.000 dinara, a prag siromaštva za 2022. godinu iznosio je 26.500 dinara. Čak 70 odsto penzionera ima primanja niža od minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 53.000 dinara”, ukazuje naša sagovornica.

Kako je navela, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, trećina penzionera svoje zdravlje procenjuje kao dobro, trećina smatra da je ono srednjeg kvaliteta, dok više od četvrtine njih procenjuje da je (veoma) loše.

„Osim toga, trećini penzionera potrebna je pomoć u kući, a svaka deseta stara osoba ima potrebu za kućnim lečenjem i negom. Nažalost, naše geronto-domaćice u sve većem broju odlaze iz zemlje, jer u Srbiji najčešće rade za minimalnu zaradu, u potrazi za boljim životom u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Sloveniji, u kojima rade u privatnim ili državnim domovima za stare. Kada govorimo o dostojanstvu života u trećem dobu, moramo govoriti i o tome da je, prema istraživanjima, svaka peta stara osoba bila žrtva nasilja – najčešće od strane članova svoje porodice, a nemali broj trpi i ekonomsko iskorišćavanje”, zaključuje Satarićeva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, ističe da način na koji tretiramo starost i starije ljude govori o nama kao društvu i našim vrednostima, koliko poštujemo princip ravnopravnosti i jednakosti pred zakonom, ali i o tome u kakvom svetu želimo da živimo.

„Očekuje se da će do 2050. broj starijih od 65 godina globalno premašiti 1,6 milijardi, a u Srbiji će gotovo svaka četvrta osoba do 2041. biti u toj starosnoj grupi. Posledice diskriminacije na osnovu starosnog doba ozbiljne su i dalekosežne, a stariji su najčešće diskriminisani prilikom pružanja usluga zdravstvene i socijalne zaštite, korišćenja javnih površina i prevoza, neretko nedovoljno informisani i digitalno isključeni. Mnogo starijih žive sami, u siromaštvu ili u riziku da postanu siromašni, izloženi su različitim vrstama nasilja, zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju i marginalizaciji”, ocenila je poverenica.

Ovi podaci, smatra ona, trebalo bi da služe kao osnova za promenu dominantnog narativa o starijima kao teretu za društvo, a pre svega za kreiranje javnih politika u susret ispunjenju potreba starijih za podrškom.

„Moramo da se prilagođavamo novim uslovima i potrebama starijih koristeći dobrobiti nauke i tehnike, da obezbedimo reformu osiguranja dugotrajne nege, više inovativnih usluga, dovoljno institucija za podršku koje će upotrebljavati savremene tehnologije u službi dostojanstva i prava starijih i pružanja nege i podrške formalnim i neformalnim negovateljima”, ističe Jankovićeva.

Osećaju se beskorisno i bespomoćno

Istraživanje Mreže psihosocijalne podrške (PIN) „Depresija kod starijih osoba – zaštitni i faktori rizika”, koje je sprovedeno u saradnji sa Crvenim krstom Srbije, pokazalo je da tri od deset starijih osoba u našoj zemlji ima izražene simptome depresije i oseća potrebu za nekom vrstom dodatne psihološke pomoći. Svaka četvrta stara osoba se oseća beskorisno, trećina bespomoćno. Skoro 40 odsto naših starijih sugrađana nema doživljaj da je divno živeti i priznaje da je odustalo od mnogih aktivnosti i interesovanja. Bilansirajući stresne događaje koje su doživeli tokom života, gotovo petina starih navela je ozbiljne međuljudske probleme sa bliskim osobama, svaka sedma stara osoba doživela je krađu predmeta velike vrednosti. Psihičko nasilje takođe je iskusila gotovo svaka sedma osoba, a osam odsto starih bilo je žrtva fizičkog nasilja – udaranja, štipanja ili šamaranja.

Materijalno najugroženija grupa stanovništva

Prema svim socioekonomskim pokazateljima, stari spadaju u materijalno najugroženiju grupu stanovništva – Fond PIO je krajem septembra saopštio da je prosečna penzija za avgust iznosila 45.703 dinara. Međutim, iza ove cifre, do koje se dolazi kada se saberu svi penzioneri u Srbiji, nalaze se i 103.139 osoba koje primaju poljoprivrednu penziju u prosečnom iznosu od 20.502 dinara, kao i 11.260 poljoprivrednika koji primaju invalidsku penziju u prosečnom iznosu od 20.949 dinara. Osim toga, oko 140.000 starih osoba prima minimalnu penziju u iznosu od oko 25.000 dinara, dok oko 95.000 penzionera dobija svega 19.644 dinara.