Subotić heroj istočne Afrike

Specijalno za „Politiku”

Najrobi – U školskim klupama u maloj seoskoj školi „Turkana”, na severu Kenije u pograničnom pojasu sa Etiopijom, prvi put sede i devojčice, zahvaljujući jednom Srbinu – Nevenu Subotiću, bivšem fudbaleru sa zapaženom karijerom na međunarodnoj sceni. 
Razlog neškolovanja ženske dece u ovim ruralnim delovima uz 860 kilometara dugu granicu nikada nisu bile religijske zabrane (stanovništvo na severu Kenije kao i u susednoj Etiopiji je većinski hrišćansko), već nedostatak vode za piće. 
Subotić je bivši reprezentativac Srbije u fudbalu, proslavljeni igrač prvoligaških klubova u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji, koji je po završetku profesionalne fudbalske karijere, 2012. godine, osnovao Fondaciju „Neven Subotić” simboličnog naziva „Dobro : Pošteno”. 
Fondacija pomaže lokalnim zajednicama i školama u Tanzaniji, Keniji i Etiopiji izgradnjom bunara, sanitarnih objekata i kanalizacija. Ovo omogućava deci, a posebno devojčicama, jer su roditelji umesto u školu žensku decu mnogo češće nego mušku slali po vodu, da sada redovno pohađaju nastavu. 
Seada Kulu Gelma, gradonačelnica obližnjeg mesta Mojale, koje je od glavnog grada Kenije Najrobija udaljeno više od 800 kilometara, opisuje koliko je svakodnevni život stanovnicima ovog pograničnog pojasa bio težak. 
„Skoro pola miliona ljudi iz Kenije, Sudana, Etiopije i Tanzanije nije imalo pristup čistoj vodi za piće, sanitarnim čvorovima i higijenskim uslovima života. Ali Fondacija ’Neven Subotić’ već dvanaest godina gradi bunare, uvodi kanalizacione i sanitarne čvorove u škole i zdravstvene stanice. Deca i žene više ne moraju svakodnevno da se izlažu opasnosti i teškom radu pronalaženja i donošenja vode do kuća. Voda je zahvaljujući našem heroju gospodinu Nevenu sada dostupna za tri stotine hiljada ljudi!” 
Fondacija „Dobro : Pošteno” obezbeđuje da se sto odsto svih prikupljenih donacija direktno investira u projekte, pošto Subotić lično pokriva sve administrativne troškove. Od osnivanja fondacija je postala ključni akter u borbi protiv nestašice vode i loših sanitarnih uslova u istočnoj Africi. 
U proseku, žene i deca u ruralnim oblastima Crnog kontinenta nose kanistere vode na razdaljinama od šest kilometara pa i više. Mnogi stradaju u toj svakodnevnoj bici za život, kanister pun vode težak je oko dvadeset kilograma. Sve to oduzima mnogo snage i životne energije deci, trudnicama i starijim osobama. 
„Za nas u fondaciji ova nepravda je neprihvatljiva. Sa našim projektima izgradnje bunara, kanalizacije i sanitarnih čvorova stvaramo značajne životne perspektive za ljude u ruralnim regionima bez vode u Etiopiji, Keniji i Tanzaniji”, objašnjava Subotić. 
U svojoj autobiografskoj knjizi „Daj sve od sebe” on je obradio temu socijalne (ne)pravde na primeru svoje porodice. Kada je 1990. imao dve godine, njegovi roditelji, sestra i on su izbegli iz Banjaluke u Nemačku, pred sam početak građanskog rata u Jugoslaviji. Deset godina kasnije, porodica je morala da se preseli u SAD kako bi izbegla deportaciju iz Nemačke. Subotić se sa osamnaest godina vratio iz Amerike u Nemačku, gde je u Dortmundu započeo profesionalnu fudbalsku karijeru. Igrao je za reprezentaciju Srbije i dva puta sa svojim timom osvajao Kup Nemačke. 
Za njegov humanitarni rad nemačka vlada ga je nagradila ordenom Saveznog krsta za zasluge, od Evropskog parlamenta je dobio „Srebrnu ružu”, a u maju ove godine njegovoj fondaciji je dodeljeno i visoko nemačko priznanje za humanost. 
„Voda je osnova života. Iako je dobrih sedamdeset odsto naše planete prekriveno vodom, samo tri odsto je pitka slatka voda, od čega je samo trećina upotrebljiva za ljude. Od šezdesetih godina prošlog veka globalna potrošnja vode se udvostručila, ali resursi nisu rasli sa njom. Oko dve milijarde ljudi širom sveta već nema redovan pristup čistoj vodi. Globalno zagrevanje izazvano klimatskim promenama i istovremenim rastom svetske populacije dovešće do dramatičnog pogoršanja situacije. Voda će postati sve ređi resurs u budućnosti: četvrtini svetske populacije preti akutna nestašica vode. Osim toga, poljoprivreda ne može postojati bez vode, što znači da je glad neminovna. ’Vodeni stres je uzrok gladi’, sukoba i migracija”, navodi Subotićev saradnik Klod Pil u knjizi „Bitka za vodu izazov 21. veka”.