Život na Tari i za Taru

Još niko nije utvrdio, niti će, koje je godišnje doba na Tari najlepše. Posetioci sada uživaju u predelima obojenim zlatno-crvenkastim bojama jeseni na sačuvanim prirodnim staništima retkih biljaka i životinja. O svemu tome brine Nacionalni park (NP) „Tara”. U nameri da osvetlimo deo toga šta sve oni rade, razgovaramo sa direktorom Dragićem Karaklićem i šumarskim inženjerom Vojkanom Đorđevićem, rukovodiocem radne jedinice „Predov krst”. 
Direktor Dragić Karaklić kaže da je Javno preduzeće Nacionalni park (JP NP) „Tara” još od 1981. godine, kada je osnovano, brine o očuvanju prirode na površini od 24.992 hektara, gde je i najviši vrh Tare – Kozji rid, sa 1.591 metrom. 
Ponos Tare, naglašava Karaklić, jeste Pančićeva omorika. To je drevno drvo koje je ovde uspelo da preživi poslednje ledeno doba. A među omorikama često se može sresti i medved. Ovde je, naime, najbrojnija populacija mrkog medveda u Srbiji, koja se od 2006. organizovano nadgleda. 
Na području parka nalaze se i brojni arheološki lokaliteti i spomenici kulture koji datiraju od neolita do današnjih dana. 
Ovo područje zasluženo je zaštićeno kao nacionalni park jer su ovde očuvani šumski kompleksi, među 1.156 biljnih vrsta dominiraju jele, bukve, smrče, Pančićeve omorike… Čak 80 odsto površine NP „Tara” je pod šumom. Od 59 vrsta sisara dominantni su mrki medvedi, divokoze, srneća i odnedavno jelenska divljač, kao i 140 vrsta ptica, nastavlja Karaklić.
„Iz godine u godinu povećava se broj posetilaca, pa smo tako od ove uveli taksu za sve koji na područje NP ulaze automobilima. Time ćemo utvrditi njihov tačan broj i ostvariti prihod. Usled problema sa divljom gradnjom u toku je donošenje detaljnog urbanističkog plana za uređenje obala Zaovljanskog i Perućačkog jezera”, kaže Dragić Karaklić. 
Na njegovu priču se nadovezuje Vojkan Đorđević, koji nam govori šta je u stvari posao upravljanja resursima Tare. Kaže da se briga o šumi (obeležavanje stabala za seču, pošumljavanje, sanacija puteva i otvaranje šuma novim saobraćajnicama, promene površina, gazdovanje divljači, rasadnička proizvodnja...) u javnom preduzeću vrši u skladu sa osnovama gazdovanja šumama koje izrađuje NP „Tara”, u skladu sa uslovima zaštite prirode koje je izdalo Ministarstvo zaštite životne sredine. 
Osnove gazdovanja šumama izrađuju se za gazdinske jedinice, kojih ima šest (Crni vrh, Tara, Meliorativno-zaštitne šume Rača, Zvezda, Komunalne šume i Zaovine) i svaka ima svoju osnovu gazdovanja šumama. 
„Mi smo samo upravljači koji sprovode sve ono što je propisano od strane nadležnih organa, pre svega nadležnih ministarstava, Uprave za šume, Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije...”, kaže Đorđević. 
Bogatstvo šume koristi se planski, tako što se za eksploataciju svake godine planiraju površine za seču – u svakom odeljenju predviđenom za seču planira se masa za sečenje po vrstama drveća, kako bi se očuvala priroda. Rade se prethodno premeri zapremine svih prisutnih vrsta drveća u nekom odeljenju za period od 10 godina. Na osnovu ovoga se izrađuju planovi godišnje seče za svako odeljenje u svakoj gazdinskoj jedinici. 
Osim ovoga postoji i takozvani slučajan prinos koji nastaje pod dejstvom elementarnih nepogoda kao što su vetar, ledolomi, sneg ili požar ili nastaje kao posledica napada prirodnih neprijatelja šume – potkornjaka. Primer ekstremnog delovanja prirodnih faktora na šumu je iz 2014. godine, kada su potkornjaci napravili značajnu štetu. Osmišljenom akcijom i postavljanjem zamki za ovu štetočinu, njihov uticaj na šumu je danas u tragovima. 
„Zahvaljujući stručnosti i naporima zaposlenih u NP ’Tara’, počevši od rukovodstva, preko šumarskih inženjera, šumarskih tehničara, pa sve do šumarskih radnika, traktorista i sekača, sanacija ovih površina zahvaćenih vetrolomom i vetroizvalama intenzivno se sprovodi. Ovo je još jedan dokaz da smo mi i čuvari, odnosno zaštitari šume u NP ’Tara’”, s ponosom kaže Đorđević.
Što se tiče odabira stabala za seču, on se vrši u službi šume, što znači da se prvo vodi računa o zdravstvenom stanju šume, prelomima, izvalama i suvim stablima. 
Dakle, u NP „Tara” šuma se koristi u skladu sa planovima i planskim dokumentima, zakonima... Takođe se štiti i gaji nova šuma. Sve su to poslovi koje obavlja ovo javno preduzeće, kome je država dala na upravljanje teritoriju NP „Tara”, zaključuje Vojkan Đorđević. 
Uz sve ove redovne delatnosti u NP „Tara” održavaju i popravljaju šumske puteve i grade nove da bi posetioci mogli da uživaju u svim čarima ove planinske lepotice. Oba sagovornika kažu da najveće probleme imaju sa divljom gradnjom raznovrsnih objekata jer NP „Tara” nema nadležnost da ih uklanja, dok je borba sa šumokradicama, lovokradicama i ribokradicama lakši deo svakodnevnog posla.