Lažne vesti truju Jadar

Opozicija je u pravu. U predlogu zakona kojim traži zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma kaže se i sledeće: „Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode.”

Pakao na zemlji. Ko je toliko lud da dozvoli ovako nešto, a kamoli da ostane da živi u ovakvoj trovačnici?

Greška je samo u tome što je u tekstu zakona upotrebila buduće vreme – trebalo je sadašnje. Jer ova silna izlivanja otrova i trajno zagađanje plodne doline neće se dešavati u budućnosti sa nekim zamišljenim rudnikom litijuma. Sve to postoji već danas, i postoji već godinama. I nema veze ni sa litijumom, ni sa „Rio Tintom”, ni sa vlastima ni Vučićem. Nije valjda da ima veze sa opozicijom?

Važan stub na koji se oslanja borba protiv vađenja litijuma u Podrinju je samo jedna obična lažna vest koja živi evo već dve i po godine. Na kraju je postala i deo zakona koji opozicija predlaže skupštini.

Doktor hemijskih nauka Dragana Đorđević, jedan od apostola antilitijumskog pokreta, objavila je početkom 2022. analizu kvaliteta vode u Jadru i ustanovila velike, nedozvoljene količine otrova, uglavnom arsena. I to je skoro pa tačno.

Ali laž kreće odmah, jer je Dragana Đorđević za ovo trovanje reke Jadar okrivila „Rio Tinto” iz čijih probnih bušotina navodno curi otrovna voda iz dubina, uliva se u Jadar, on u Drinu, Drina u Savu. Svi otrovi se posle ove lažne vesti prelivaju u kampanju, ulične proteste, sada i u zakon.

„Rio Tinto” je letos objavio, u svom nacrtu studije uticaja na životnu sredinu, da su i oni našli mnogo arsena u vodi i zemljištu. Ali pronašli su ga pre nego što su zabili prvi ašov u zemlju oko Loznice, kao „nulto” zatečeno stanje. Neko je pustio otrov u Jadar pre nego što je „Rio Tinto” počeo da buši.

Naravno, arsen i mnoge njegove superotrovne braće, izlivali su se godinama iz deponija rudnika Stolice kod Krupnja, prvog komšije Gornjih Nedeljica i okolnih sela gde se planira rudnik litijuma. Tragedija Stolica i Zajače, jedna od najvećih ekoloških katastrofa u Srbiji za sto godina, vraćena je iz zaborava kao kukavičje jaje, „uvaljena” je u krilo „Rio Tintu” i građanima Srbije, kao retko podla prevara.

Katastrofalna poplava pre 10 godina odnela je branu ogromne deponije u Stolicama i počela da spira gigantskih 1,2 miliona tona otrovnog otpada od rude antimona, pune arsena i drugih otrova. U reku Kostajnik izlilo se 100.000 tona otrovnog otpada sa deponije, a iz Kostajnika u Jadar. Radi bolje slike o veličini ove katastrofe, količina tada izlivenog otrovnog mulja u rečice i zemljište Podrinja, duplo je veća od planirane godišnje proizvodnje u rudniku „Rio Tinta”.

Ceo kraj nad čijim zdravljem danas brine na hiljade ljudi u Srbiji, teško je zatrovan mnogo pre nego što je bilo ko od njih i čuo za „Rio Tinto”, a naročito za njegove planove u Podrinju. Ovaj zločin prema prirodi, ljudima, čak i deci, za koji niko nije odgovarao, protivnici rudnika litijuma svesno i temeljno se trude da uvale projektu koji sa tim nema ništa.

Trovanje krupanjskog i lozničkog kraja iz rudnika Zajača i Stolice jedna je od onih priča u kojima od samog početka znate da će krenuti po zlu. Država je još 1990. zatvorila Stolice kao neisplativ rudnik, zatim ga je 2006. prodala i to ne bilo kome. Kupio ga je šabački biznismen Miroslav Bogićević, prijatelj i sponzor tadašnje vlasti. Bio je privilegovan, dobijao je i zajmove od međunarodnih finansijskih institucija, niko nije kontrolisao rad njegovih rudnika i pogona za reciklažu akumulatora u Podrinju, koji su taložili stotine hiljada tona otrovnog otpada. Sve dok bujica nije odnela brda otrova u reke i zemlju, gde će ostati do kraja sveta.

Niko tada nije digao glas protiv ekološke bombe usred Jadra i Rađevine. Mediji se nisu interesovali, nije bilo ni gunđanja ispred seoske zadruge, a kamoli masovnih demonstracija usred Beograda. Ničega nije bilo zato što je trovač Jadra bio „naš čovek”, prijatelj dvora i povlašćeni tajkun. Svi su ćutali čak i kada je kod 80 odsto dece iz ovog kraja pronađen povišen nivo olova u krvi!?

Šta je više od toga trebalo da se desi pa da država, političke partije, a naročito eko-aktivisti i mediji stanu u odbranu vazduha, zemlje i vode? Svi koji su tada bili dužni da spreče katastrofu koja je celo Podrinje večno zavila u crno, danas su na čelu pokreta protiv litijuma. Lako ćete ih pronaći, potpisi većine njih su ispod zakona o zabrani kopanja litijuma u Jadru.

Ovde nije reč o pranju prljave savesti posle deset godina. Nikog od njih ne grize savest što nisu sprečili kataklizmu kad su to mogli da urade, jer su držali svu moć u Srbiji. Ovde je reč samo o političkoj podmetačini da se odgovornost za davni, nekažnjeni zločin, svali na leđa prvom neznancu koji prođe putem. Reč je i o gađanju najtananijih emocija naših ljudi – čista priroda, zdrava voda, zdrava deca, kako bi se dobio koji glas. Ali za takvo podilaženje je kasno, trebalo je o tome da vode računa pre 15 godina i celo Podrinje ostalo bi čisto. Uostalom, ceo otrovni mulj koji je ostao na deponiji Stolice iza današnjih „ratnika” za čist Jadar, uklonila je svojevremeno Vučićeva vlada. Tog lobiste „Rio Tinta”, koji hoće da potruje celo Podrinje. Ima li kraja zagađenju?

Profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista