„Prosvetino” blago pred kupcem

Na tenderu za prodaju i privatizaciju našla se „Prosveta”, jedna od najstarijih i najznačajnijih izdavačkih kuća u Srbiji, pa i na prostorima bivše Jugoslavije i Balkana. Kulturna javnost je s pravom zabrinuta za njenu budućnost i strahuje od mogućnosti da neke od kultnih beogradskih knjižara budu pretvorene u butike ili kockarnice. Naš list pokreće akciju, kroz seriju tekstova, za tenderske uslove koji će „Prosveti” omogućiti izvesniju budućnost i očuvanje izdavačke delatnosti. Zalažemo se za sigurniju budućnost nego što je ima „Nolit”, čija je prodaja, po prošlom zakonu o privatizaciji, kupca delimično obavezala da zadrži izdavačku delatnost „Nolita”.

U razgovoru sa Draganom Mininčićem, vršiocem dužnosti direktora „Prosvete”, saznajemo da će onaj ko kupi „Prosvetu” dobiti, ne samo ogroman kapital u knjižarama na izuzetno dobrim gradskim lokacijama, već i autorska i izdavačka prava, kao i renomirane „Prosvetine” edicije.

– Prostor pozornice i garderobe Pozorišta za decu „Boško Buha”, od 260 metara kvadratnih, vlasništvo je „Prosvete”, koja ga je 1953. godine ustupila Pozorištu „Boško Buha”, ali nikada nije naplaćivala kiriju. Sada je grad Beograd zainteresovan da taj deo prostora otkupi od „Prosvete”. To bi bilo rešenje za „Prosvetu”, jer bi i sa polovinom tog novca izmirila sve obaveze koje je imala prema dobavljačima i izašla bi iz blokade. Dakle, ušla bi u privatizaciju bez dugova – kaže Mininčić, dodajući da je interes grada Beograda da razreši taj problem, a na koji način, konačnu odluku doneće Vlada Srbije.

„Jer 99,3 odsto „Prosvete” je vlasništvo države Srbije” podseća Mininčić.

Kao svakako najatraktivniju „Prosvetinu” lokaciju, naš sagovornik navodi knjižaru Gece Kona u Knez-Mihailovoj 12, koja ima 500 metara kvadratnih.

– Strašno bi bilo izgubiti taj simbol Knez-Mihailove ulice, knjižaru u kojoj se mogu naći knjige iz ukupne izdavačke produkcije u Srbiji, a u vreme bivše Jugoslavije tu su bili prisutni svi izdavači. Jedna od najlepših je knjižara „Danilo Kiš”, pored beogradskog hotela „Balkan”, koju je „Prosveta” osnovala, a na tom mestu nalazi se više od 60 godina. Atraktivne su i „Prosvetine” knjižare „Ivo Andrić” na Zelenom vencu i „Branislav Nušić” u Kosovskoj ulici, a

„Prosveta” u svom vlasništvu ima i knjižaru na Kopaoniku, kao i u Tolbuhinovoj ulici u Beogradu.

Govoreći o značaju „Prosvete”, Mininčić ističe i njenu osvedočenu enciklopedijsku i leksikografsku delatnost, a napominje da bi Mala enciklopedija „Prosvete”, uz neke inovacije, mogla da bude štampana u tiražu od deset do petnaest hiljada primeraka. Tu je i Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza, kao i edicije velikih romana, savremene srpske i strane književnosti koji se objavljuju više od 40 godina.

– Mnoge naše poznate pisce „Prosveta” je otkrila, a posebno je ulagala u one iz unutrašnjosti. Bila je jedna od najvećih i najznačajnijih izdavačkih kuća na Balkanu, a do 1977. godine imala je 1.600 radnika u svom sastavu – dodaje Mininčić.

Smatrajući da je „Prosveta” i dalje briga države, naš sagovornik napominje:

– Odluku o budućnosti „Prosvete” pre svega treba da donese Vlada Srbije. Treba tačno da zna šta želi – da li da je proda, da je zadrži kao nacionalni brend, da li želi da je revitalizuje. Statusno pitanje „Prosvete” ne može da reši niko drugi osim Vlade Srbije – kaže Mininčić koji je čitav svoj radni vek proveo u ovoj izdavačkoj kući i bio njen direktor od 1992. do 1994. godine.