„Просветино” благо пред купцем

На тендеру за продају и приватизацију нашла се „Просвета”, једна од најстаријих и најзначајнијих издавачких кућа у Србији, па и на просторима бивше Југославије и Балкана. Културна јавност је с правом забринута за њену будућност и страхује од могућности да неке од култних београдских књижара буду претворене у бутике или коцкарнице. Наш лист покреће акцију, кроз серију текстова, за тендерске услове који ће „Просвети” омогућити извеснију будућност и очување издавачке делатности. Залажемо се за сигурнију будућност него што је има „Нолит”, чија je продаја, по прошлом закону о приватизацији, купца делимично обавезала да задржи издавачку делатност „Нолита”.

У разговору са Драганом Мининчићем, вршиоцем дужности директора „Просвете”, сазнајемо да ће онај ко купи „Просвету” добити, не само огроман капитал у књижарама на изузетно добрим градским локацијама, већ и ауторска и издавачка права, као и реномиране „Просветине” едиције.

– Простор позорнице и гардеробе Позоришта за децу „Бошко Буха”, од 260 метара квадратних, власништво је „Просвете”, која га је 1953. године уступила Позоришту „Бошко Буха”, али никада није наплаћивала кирију. Сада је град Београд заинтересован да тај део простора откупи од „Просвете”. То би било решење за „Просвету”, јер би и са половином тог новца измирила све обавезе које је имала према добављачима и изашла би из блокаде. Дакле, ушла би у приватизацију без дугова – каже Мининчић, додајући да је интерес града Београда да разреши тај проблем, а на који начин, коначну одлуку донеће Влада Србије.

„Јер 99,3 одсто „Просвете” је власништво државе Србије” подсећа Мининчић.

Као свакако најатрактивнију „Просветину” локацију, наш саговорник наводи књижару Геце Кона у Кнез-Михаиловој 12, која има 500 метара квадратних.

– Страшно би било изгубити тај симбол Кнез-Михаилове улице, књижару у којој се могу наћи књиге из укупне издавачке продукције у Србији, а у време бивше Југославије ту су били присутни сви издавачи. Једна од најлепших је књижара „Данило Киш”, поред београдског хотела „Балкан”, коју је „Просвета” основала, а на том месту налази се више од 60 година. Атрактивне су и „Просветине” књижаре „Иво Андрић” на Зеленом венцу и „Бранислав Нушић” у Косовској улици, а

„Просвета” у свом власништву има и књижару на Копаонику, као и у Толбухиновој улици у Београду.

Говорећи о значају „Просвете”, Мининчић истиче и њену осведочену енциклопедијску и лексикографску делатност, а напомиње да би Мала енциклопедија „Просвете”, уз неке иновације, могла да буде штампана у тиражу од десет до петнаест хиљада примерака. Ту је и Вујаклијин Лексикон страних речи и израза, као и едиције великих романа, савремене српске и стране књижевности који се објављују више од 40 година.

– Многе наше познате писце „Просвета” је открила, а посебно је улагала у оне из унутрашњости. Била је једна од највећих и најзначајнијих издавачких кућа на Балкану, а до 1977. године имала је 1.600 радника у свом саставу – додаје Мининчић.

Сматрајући да је „Просвета” и даље брига државе, наш саговорник напомиње:

– Одлуку о будућности „Просвете” пре свега треба да донесе Влада Србије. Треба тачно да зна шта жели – да ли да је прода, да је задржи као национални бренд, да ли жели да је ревитализује. Статусно питање „Просвете” не може да реши нико други осим Владе Србије – каже Мининчић који је читав свој радни век провео у овој издавачкој кући и био њен директор од 1992. до 1994. године.