Predstavljen „Bečki roman” Dragana Velikića

Književno delo „Bečki roman” autora Dragana Velikića, u izdanju „Lagune”, predstavljeno je u susretu sa ljubiteljima književnosti i novinarima u knjižari „Delfi” SKC u Beogradu.

Velikić je u kafeteriji „Bukmarker”, koja je bila popunjena do poslednjeg mesta, čitao stranice iz novog romana u kojem je, inspirisan ličnim iskustvom, preneo priču mladog psihijatra Pavla Marića.

Razgovarajući sa predstavnicom Lagune Tanjom Vučković istakao je da je svaki roman za njega posebno iskustvo.

„Ovaj roman je specifičan jer nije bio planiran. Pisao sam dugo i polako, nisam bio siguran da li ću napisati roman, ali vremenom se stvarala ta neka unutrašnja dramaturgija mojih beležaka koja je na kraju postala čitava priča”, objasnio je Velikić, dvostruki dobitnik Ninove nagrade.

Pisac i istoričar umetnosti Nebojša Milenković je, citirajući rusko-američkog književnika Vladimira Nabokova, rekao da „najbolji siže literature svakog pisca predstavlja njegov stil pisanja”.

„Sve je tu, i fokus na detaljima, i sitnice, naizgled nebitne, a ističu važnost i veličinu jedne literature”, smatra Milenković.

Milenković je dodao da je u romanu važno postaviti granice između stvarnosti i fikcije, a da je Velikić to i uradio.

„Ovo je roman o sudskom procesu, o identitetu, a ima i elemenata trilera”, naveo je on.

Psihoanalitičarka Vida Rakić Glišić je istakla da uloga oca u romanu dominira.

„Za mene je najimpersivniji odnos Pavla i Andreja. U romanu vas i neke perverzne zloupotrebe vuku da čitate roman u dahu, i posle se nervirate kako se tako nešto dešava”, rekla je Rakić Glišić, prenosi Tanjug.

Ona je dodala da je osećala tugu i ljutnju zbog toga što se događaji koji su predstavljeni u romanu događaju i u stvarnosti.

„Ali ono što je najvažnije provlači se u romanu, a to su tri važne situacije: pandemija kovida zato što je trauma tada delovala na mnoge ljude, druga pandemija je anksioznost, a treća je pandemija rasizma”, istakla je ona.

Velikić je autor brojnih naslova poput „Via Pula”, „Soko zove Lastu”, „Hamsin 51”, „Danteov trg”, „Bonavia” i „Severni zid”.