Internet briše društvene kočnice

Kada se to jutro probudila, trinaestogodišnja devojčica nije ni slutila da će biti žrtva svoje doskoro najbolje drugarice. Njene eksplicitne fotografije našle su se „okačene na zid” društvenih mreža, dakle na uvid svima – drugarima, celoj školi, nastavnicima, roditeljima, rodbini. Od sramote je prestala da izlazi iz kuće, nije išla u školu, potpuno se zatvorila u sebe i na kraju pokušala da se ubije.

Naime, dve najbolje drugarice, obe trinaestogodišnjakinje, slikale su jedna drugu bez donjeg veša iz zabave mobilnim telefonima. Kada su se posvađale, jedna od njih, da bi napakostila drugoj, postavila je eksplicitne slike drugarice na društvenu mrežu. Devojčica koja je bila žrtva drugarice je dobila psihološku podršku, oporavila se i vratila u normalu. Međutim, fotografije koje su objavljene ne mogu da se izbrišu sa interneta, ne zna se ko ih je preuzeo ili sačuvao, pa su posle nekog vremena opet objavljene i dete se vratilo na početak.

„Zbog toga je, između ostalog, digitalno nasilje opasno i surovo, jer nikada ne znate kada će da prestane, a posledice su katastrofalne”, kaže za „Politiku” Emina Beković, koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.

Nasilje na internetu doživelo je 66 odsto srednjoškolaca i svaki drugi osnovac. Stručnjaci Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu dnevno leti prime u proseku 20 poziva, od kojih se od pet do sedam odnosi na prijavu digitalnog nasilja. Tokom školske godine taj broj je mnogo veći. Kada je reč o maloletnicima, kaže Bekovićeva, prijave se najčešće odnose na vršnjačko nasilje – seksting i sajberbuling, sajber-uhođenje, tj. proganjanje na internetu.

Kako napominje, u poslednje vreme postalo je moderno ogovarati na društvenim mrežama, nalik popularnoj seriji „Tračara”, kada se otvori onlajn trač stranica neke škole, naselja... Zatim, sve je više takozvanih „hejterskih” stranica i vajber grupa, „spoting” profila na društvenim mrežama.

Sajberbuling je kada se vršnjaci putem digitalnih tehnologija vređaju, uznemiravaju, ismevaju, rugaju se, šalju jedni drugima nepristojne i neprimerene poruke, fotografije i video-snimke, objave pune mržnje i najčešće se kriju iza lažnih profila. Često vršnjaci kreiraju stranice na društvenim mrežama na kojima traže od ostalih da negativno komentarišu drugara ili nastavnika.

(Srđan Pečeničić)

„Vršnjačko nasilje u fizičkom svetu je imala svaka generacija. Međutim, danas maloletnici nasilju pribegavaju na internetu i mrežama, jer im je lakše da se sakriju iza lažnog profila i da nekog maltretiraju, misleći da se njihovi identitet neće otkriti. Internet briše društvene kočnice i dopušta deci da govore i prikazuju stvari koje inače ne bi radili i govorili licem u lice. Imaju osećaj da neće odgovarati za učinjeno. Sajberbuling ne uzrokuje fizičke probleme ali može da izazove psihičke. Deca koja su meta ovakve vrste nasilja često su depresivna, uznemirena, tužna”, napominje Bekovićeva.

Kako objašnjava, tinejdžeri prave takozvane hejterske stranice, na primer „Svi mi koji mrzimo Petra Petrovića” ili „Svi mi koji mrzimo nastavnicu...”. Posledice sajberbulinga su, ocenjuje Bekovićeva, mnogo teže i intenzivnije nego kada je reč o fizičkom vršnjačkom nasilju.

„Kada se deca uživo posvađaju i vređaju taj ko napada vidi svog druga ili drugaricu da mu je teško, da plače i on se zaustavi ili drugi to prekinu – drugari, nastavnica. Kada to radi ispred ekrana, preko lažnog profila, on ne vidi kako se oseća druga strana i samim tim nema kočnicu, nema empatiju, nema ništa. I to može da traje unedogled. Kad vas neko maltretira putem interneta, on to može da radi u pet ujutru, pet popodne, može 24 sata, i to sa bilo koje tačke na svetu. Osim toga sav taj materijal je negde sačuvan i može ponovo da ode u etar kada god”, objašnjava naša sagovornica.

U poslednje vreme aktuelan je i takozvani seksting – dobrovoljna razmena eksplicitnih fotografija, što nije krivično delo kada dve osobe to rade dobrovoljno. Međutim, desi se da te fotografije, ako je recimo reč o ljubavnom odnosu pa dvoje raskinu, postanu predmet ucene.

„Imali smo situaciju u kojoj je devojčica šesti razred, 12 godina, a on je imao 14 i bili su u nekoj vrsti veze, razmenjivali su eksplicitne fotografije. Kad su raskinuli on je nju počeo da ucenjuje – ako mi ne donosiš svake nedelje hiljadu dinara u školu, ja ću ove fotografije da objavim svima, poslaću tvojim roditeljima, svi će da znaju. Mesecima mu je svakog ponedeljka davala po hiljadu dinara. U drugoj situaciji je devojčica od 12 godina bila ucenjena objavom eksplicitnih fotografija ukoliko ne bude imala seksualni odnos sa dečakom. I onda ona zbog tog pritiska, naivnosti i neiskustva, misleći da će on stvarno prestati kada oni to urade, odlazi sa njim u podrum i ima seksualni odnos”, priča Emina Beković.