Jaz između prihoda od rada i prihoda od kapitala

Za razliku od prihoda od kapitala, udeo prihoda od rada stagnira, pa značajan deo mladih ostaje bez zaposlenja, obrazovanja ili obuke. To je jedan od zaključaka u izveštaju „Svetsko zapošljavanje i socijalni izgledi” Međunarodne organizacije rada (MOR) koja je ukazala na povećanje nejednakosti. Studija MOR-a otkriva da je globalni udeo prihoda od rada, odnosno udeo zarada radnika u ukupnom dohotku pao za 0,6 procentnih poena od 2019. do 2022. godine, kao i da je od tada ostao na istom nivou – što upotpunjuje dugotrajni trend pada, prenosi sindikat „Nezavisnost“. Jer, ilustracije radi, da je udeo zarada ostao na istom nivou kao 2004, ukupan prihod od rada bi samo u 2024. godini bio veći za 2,4 triliona (2.400 milijardi) dolara. Takođe, sudija ukazuje i na pandemiju kovida 19 kao ključni pokretač ovog pada: gotovo 40 odsto smanjenja udela prihoda od rada dogodilo se tokom pandemijskih godina – od 2020. do 2022. Kriza je pogoršala postojeće nejednakosti, posebno zato što se kapitalni deo prihoda i dalje koncentriše među najbogatijima, što podriva napredak ka cilju održivog razvoja broj 10 – smanjenje nejednakosti unutar i među zemljama.

Nadležni ističu i da je udeo zarada ostao na istom nivou kao 2004, ukupan prihod od rada bi samo u 2024. godini bio vecći za 2,4 triliona (2.400 milijardi) dolara. Značajnu ulogu u ovom trendu odigrao je i tehnološki napredak, uključujući automatizaciju. Naime, iako su ove inovacije povećale produktivnost i radne rezultate, studija pokazuje da radnici ne dele ravnopravno ostvarene dobitke. Izveštaj MOR-a upozorava da bi bez sveobuhvatnih politika, koje bi osigurale da se koristi od tehnološkog napretka široko dele, razvoj u oblasti veštačke inteligencije mogao da produbi nejednakosti, ozbiljno dovodeći u opasnost postizanje ciljeva održivog razvoja.

- Zemlje moraju da preduzmu mere da se suprotstave rizicima opadanja udela prihoda od rada. Potrebne su nam politike koje promovišu pravednu raspodelu ekonomskih koristi, uključujući slobodu udruživanja, kolektivno pregovaranje i efikasnu administraciju rada, kako bismo postigli inkluzivni rast i izgradili put ka održivom razvoj za sve – istakla je Selesta Drejk, zamenica generalnog direktora MOR-a. Oslanjajući se na Globalne trendove zapošljavanja mladih koje je nedavno takođe objavio MOR, studija identifikuje veliki deo mladih van zaposlenja, obrazovanja i obuke kao stalno zabrinjavajuću temu. Globalna stopa mladih koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili obuci (NEET) imala je samo veoma skroman pad sa 21,3 odsto u 2015. na 20,4 odsto u 2024. a predviđa se da će na istom nivou ostati u naredne dve godine.