Sve nazaduje, samo predsednik napreduje

Dušan Osmanagić je odlučio da podigne glas zbog situacije u našem stonom tenisu, sportu kojem je posvetio ceo život. Na to ima pravo jer je među najuspešnijim stručnjacima ne samo u domaćim već i svetskim okvirima, ali i obavezu jer se vratio u Savez da radi sa ljudima koji su ga 2003. godine praktično iz njega izbacili.

Prvo je prihvatio dužnost savetnika za mlade selekcija, a onda je izabran za predsednika Stručnog saveta...

– Nisam se vratio zbog njih već zbog stonog tenisa i mladih igrača, a moj uslov je bio da se ne mešam u rad selektora i da ne budem plaćen. Međutim, ispostavilo se da sam po funkciji i čkan Izvršnog odbora, ali kasnije sam utvrdio da to nije tačno, već da mesto u Izvršnom odboru ima onaj kojeg izaberu sami igrači i treneri. Naravno, na sednicama pokušavao sam da učinim nešto za stoni tenis, ali, mada je poznato da nemam dlaku na jeziku, nisam uspeo. Uspostavljen je takav sistem rada i odlučivanja da ni odluke Izvršnog odbora nikoga ne obavezuju. Proveravao sam zapisnike sa svih ovogodišnjih sednica i utvrdio da ni jedna odluka nije sprovedena ni poštovana – kaže Dušan Osmanagić.

Inicijalna kapisla za „izlazak u javnost” bilo je otkazivanje „pro-tur” turnira u Beogradu.

– Predsednik Stonoteniskog saveza Srbije Aleksandar Matković pozvao je predsednika Evropske stonoteniske unije Bosija i izašao pred novinare da kaže kako ćemo umesto oktobarskog „pro-tura” u Beogradu, koji je otkazan jer organizator Partizan nije obezbedio finansijska sredstva, organizovati „pro-tur” u martu u Novom Sadu. Prvo, novosadski turnir je bio planiran i ranije i nije uteha za beogradski, onda – samo neki dan kasnije – predsednik Svetske stonoteniske federacije Šarara nas obaveštava da, ne samo da ne možemo da računamo na novosadski „pro-tur” iduće godine, nego da na red možemo da dođemo tek 2011. Uz to otkazivanje turnira u Beogradu, nad kojem STSS nije imao nikakvu kontrolu, donelo je i niz drugih štetnih efekata. Pomenuću samo jedan. Opremu koju smo dobili od „Donika” za Evropsko prvenstvo 2007. i beogradski „pro-tur” i koja je trebalo da bude raspodeljena klubovima, centrima i školama, sada moramo da vratimo jer nismo ispunili obaveze ugovora. Ne samo da moramo da vratimo 50 stolova i ostalu opremu, već moramo i da platimo šleper da je preveze u Nemačku, – kaže Osmanagić i dodaje da je predsednik STSS tom prilikom izneo još problematičnih tvrdnji.

– Matković je rekao i da je Savez dobio kombi od „Pošte” a on ne postoji, da se selektor složio da Monika Molnar ne putuje na Svetsko prvenstvo što nije tačno, da je počela realizacija osnivanja stonoteniskog centra u Subotici na osnovu odluke Stonoteniskog saveza Srbije, a mi nikada tu temu nismo ni pomenuli, a kamo li doneli odluku. Naprotiv, Stručni savet je tri puta predlagao da glavni stonoteniski centri budu u Novom Sadu (za muškarce) i Senti (za žene), ali se na tome ništa nije uradilo. Problem je što je Matković potpuno uzurpirao vlast u Savezu pa je i predsednik i generalni sekretar. On je jedini ovlašćen da potpisuje dokumenta, a živi u Subotici dok je Savez u Beogradu. Izvršni odbor nema poslovnik o radu, ne postoje pravilnici o sistemu takmičenja ni o organizaciji takmičenja, a ono što se dogovorimo se jednostavno ne sprovodi – nabraja Osmanagić.

Pred stonoteniskom organizacijom Srbije su izbori. Zakazani su za 17. januar a Aleksandar Matković je najavio da neće da se kandiduje.

– Tokom ovih pet godina otkako je Matković predsednik naš stoni tenis nazaduje u svim segmentima, a samo on napreduje. Ponovo je izabran za potpredsednika Evropske stonoteniske federacije što u principu nije loše za naš stoni tenis, ali loše je to što ni on ni ostali članovi Izvršnog odbora, uključujući i mene, a pre svega trojica ljudi koje je sam imenovao nisu doneli ni žutu banku stonom tenisu. A ta tri mesta predviđena su za sponzore. Živimo isključivo od sredstava iz budžeta, a to svako ume. Budući da se povlači sa mesta predsednika Matković je odlučio da izmiri sve dugove saveza, opet iz budžetskih sredstava. Svakako , dugovi prema igračima i trenerima za putovanja i honorare moraju da se namire, ali predsednik to čini nauštrb osnovne delatnosti. Zbog toga gubimo pola sezone. Od septembra do januara naši igrači i ekipe ne idu ni na jedno takmičenje, nema priprema ni zajedničkih treninga, a taj period obiluje važnim takmičenjima. To me je dotuklo – objašnjava Dušan Osmanagić.

Osmanagić je sve ovo rekao na sednici Izvršnog odbora uz konstataciju da je njegov stepen neslaganja sa onim što se radi u Stonoteniskom savezu „90 odsto”.

– Vrhunac je to što radimo po starom nevažećem Statutu, jer izmenjeni i dopunjeni Statut iz 2006. nije verifikovan u Ministarstvu omladine i sporta, a da ne govorim o tome da je najnoviji dogovor da se ponovo promeni Statut i da se izborna sednica Skupštine održi po njemu propao zbog proceduralnih razloga, jer je navodno predlog STS Beograda zakasnio. Time je propala ideja da se demokratizuje Savez i da Skupštinu čine predstavnici svih klubova, po principu „jedan klub – jedan glas”, a ne kao dosad predstavnici regiona koji često ne prenose stavove baze. Već to kazuje da smo zreli za prinudnu upravu, a da ne govorim da su nam rezultati i rejting u svim kategorijama u padu. Izuzetak je samo deveto mesto muške ekipe na Evropskom prvenstvu – tvrdi Osmanagić.

Predsednik Stručnog saveta navodi i da je predložio reorganizaciju ovog tela u kojem su trenutno šest trenera i saveznih kapitena u svakoj od kategorija, tri predstavnika regionalnih saveza i on.

– Besmisleno je da selektori sami procenjuju svoj rad. Predložio sam da Stručni savet čini pet do sedam afirmisanih stručnjaka koji će ocenjivati programe i planove rada selektora i trenera nacionalnih selekcija, njihov učinak a da oni budu članovi Stručnog štaba. Međutim i to se prolongira kao i sve ostale važne odluke. Pre godinu dana odlučili smo da se formira komisija za marketing i još je nemamo. U februaru zaključili smo da se za svaku senicu izvršnog odbora pripremi materijal i imenuje izvestilac, a i dalje radimo „na reč”. U aprilu Regionalni savez Niša zatražio je da se ustanovi tačno finansijsko stanje u Savezu i to nije urađeno. Tadašnji generalni sekretar je pitao šta se desilo sa tri miliona dinara koje je „telekom” trebalo da uplati savezu i odgovor se još čeka – kaže Dušan Osmanagić u želji da se stoni tenis stabilizuje i vrati na stari put. – Imamo talentovane mlade igrače i vredi se boriti da postanu „top igrači” kao seniori, a za to je potrebno jedinstvo cele organizacije.

Ž. Baljkas