Reformska agenda

Od sredine 2023. godine javnost zainteresovana za proširenje Evropske unije sluša snažne poruke o novom mehanizmu koji bi nakon svih dosadašnjih prepreka u integraciji zapadnog Balkana trebalo da vrati kredibilitet procesu, ali i poverenje u suštinsku volju evropskih aktera da se taj proces jednog dana uspešno okonča. Optimistično nazvan Plan rasta za zapadni Balkan, vremenski oročen do 2027. godine, jasno definiše ono na šta može da se računa u daljoj politici proširenja: ekonomsku integraciju sa jedinstvenim evropskim tržištem kao oblik faznog pristupanja i način da građani zemalja kandidata što brže osete konkretne benefite procesa pridruživanja, jačanje zajedničkog regionalnog tržišta kako bi se naglasilo da se računa na region kao celinu, ubrzanje unutrašnjih reformi što bi omogućilo da svaka zemlja napreduje svojim tempom, a da loši đaci ne usporavaju one revnosnije, kao i povećanje finansijske pomoći kroz uspostavljanje fonda, ukupne vrednosti od šest milijardi evra, kao uobičajenu šargarepu, koja je, kako se do sada pokazalo, najefikasnija motivacija za vlade država kandidata da nastave evropski put.

Kako se i očekivalo, s obzirom na to da je njegovo kreiranje započelo u poslednjoj godini mandata još uvek tekućeg saziva Evropske komisije, proces je bio opterećen brzinom, kratkim rokovima i činjenicom da slični mehanizmi nisu korišćeni u dosadašnjim ciklusima proširenja. Skoro godinu i po dana od kako je Ursula fon der Lajen prvi put predstavila Plan rasta za zapadni Balkan, države kandidati sa zapadnog Balkana nalaze se pred isplatom prve tranše iz novouspostavljenog fonda za koju su morale da prioritizuju listu reformskih aktivnosti, na koju su se već obavezale u trenutku početka pregovara sa Evropskom unijom, ali ih iz vrlo različitih razloga do sada nisu realizovale. Usvajanje dokumenta pod nazivom Reformska agenda omogućilo je državama kandidatima, ne samo da pred svojim građanima za sebe skinu odgovornost za to, već će za određene mere, koje su zemlje poput Slovenije, Hrvatske ili Češke sprovele u daleko kraćem roku kao deo redovnog domaćeg zadatka u pregovorima o članstvu, za njih dobiti i dodatni finansijski stimulans.

Srbija je, poput ostalih iz ovog paketa, usvojila svoju Reformsku agendu prošle nedelje, nakon nekoliko meseci pregovara sa Evropskom komisijom oko njenog sadržaja. U odnosu na zadati okvir koji ima četiri oblasti: poslovno okruženje, zelenu i digitalnu agendu, ljudski kapital i osnove (sa podoblastima Demokratija i Osnovne slobode), Srbija će u periodu do kraja 2027. godine posebno biti fokusirana na 98 mera, odnosno koraka za isplatu, do povlačenja ukupnog iznosa od oko 1,6 milijardi evra.

Način na koji je ovaj dokument kreiran u svakoj državi reflektuje slabosti celokupnog okvira za Plan rasta, pre svega kratkih rokova koji su uslovili probleme sa transparentnošću, inkluzivnošću i širom participacijom, koje bi osigurale da reformski prioriteti odgovaraju potrebama građana. Odgovornost za ove primedbe koje su dolazile od, pre svega, civilnog društva u svakoj zemlji, međusobno su jedni na druge prebacivali vlade i Evropska komisija.

Sve što je navedeno u Reformskoj agendi Srbije je na mestu, potrebno i korisno i dugoročno važno za građane Srbije. Ipak, njom se, uz saglasnost Evropske komisije, Srbija obavezala da do kraja 2027. godine neće da se sprema za vrlo dobar ili odličan uspeh, već za ono što je i do sada bila opšta ocena njenog napretka u pregovorima, a koja se kretala oko trojke. Dakle, još jedna propuštena šansa, da se u ovako jasno postavljenom, transakcionom odnosu, pod jačim nadzorom komisije ubrzaju reformski procesi.

To je jasna refleksija većinskog raspoloženja unutar vlade, bez obzira na ogromne napore koje Ministarstvo za evropske integracije čini da se pregovarački proces otkoči nakon skoro tri godine apsolutne stagnacije. Ipak, imajući u vidu, celokupan proevropski sentiment u našem društvu, ako se svi rokovi iz Reformske agende budu poštovali, ako ne zbog prepoznavanja značaja reformi, a ono zbog tranši, i to će biti neki pomak. Sada možemo da budemo malo više optimistični u očekivanju, na primer, temeljno revidiranog biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, imajući u vidu da je sprovođenje ove aktivnosti do kraja decembra 2024. godine uslov za povlačenje prve tranše u iznosu od nešto malo više od dvadeset miliona evra.

*koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji