Žrtve trgovine ljudima često su preprodavane

Mnogo je onih koji još pamte slučaj od pre godinu dana kada je na teritoriji naše zemlje uhapšena petočlana kriminalna grupa čiji članovi su se, između ostalog, sumnjičili da su za tri miliona dinara radi braka prodali maloletnu devojčicu. Osim što su je primorali da se uda za nepoznatog čoveka, pripadnici grupe su prethodno, kako se sumnja, devojčicu terali i da prosjači za njih čime su „zaradili” još najmanje milion i po dinara.

Pomenuta devojčica, nažalost, nije bila jedina žrtva ove kriminalne organizacije. Eksploatacijom još najmanje četiri deteta uzrasta od pet do 11 godina, na teritoriji Srbije, Nemačke i Francuske, kako se sumnja, članovi su protivpravno stekli još oko 360.000 dinara, koje su, prema podacima do kojih se došlo tokom istrage, trošili na kupovinu skupih automobila i zlata.

Stanovnici naše zemlje izloženi su svim vrstama eksploatacije kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, pokazuju podaci Udruženja građana „Atina”, koje se već decenijama bavi borbom protiv trgovine ljudima. Decom, ženama i muškarcima, pokazuju pomenuti podaci, trguje se radi seksualnog i radnog iskorišćavanja, prinude na vršenje krivičnih dela, prosjačenje i udaju. Kada govorimo o području Srbije, podaci pokazuju da se žrtve trgovine ljudima najčešće eksploatišu na udaljenosti do sto kilometara od mesta gde borave ili žive, a u inostranstvu su to najčešće zemlje EU i Rusija.

– Analize slučajeva trgovine ljudima pokazuju da su oni koji se bave ovim nezakonitim radnjama uglavnom osobe od poverenja žrtava: roditelji, srodnici, partneri i prijatelji. Osim što ih teraju da obavljaju neke od nezakonitih poslova, prete im i fizički ih zlostavljaju, trgovci ljudima žrtvama često oduzimaju dokumente, zloupotrebljavaju njihovo poverenje, odnos zavisnosti i njihovo loše materijalno stanje. Trgovci ljudima često imaju kriminalnu prošlost – kaže za „Politiku” Jelena Hrnjak iz UG „Atina”.

Prema njenim rečima, dva su osnovna faktora koja podstiču trgovce ljudima da se bave ovim kriminalnim aktivnostima: nizak rizik i visoka zarada. Rizik od otkrivanja, hapšenja i procesuiranja trgovaca ljudima, objašnjava naša sagovornica, znatno je niži u poređenju sa onim sa kojim se suočavaju izvršioci drugih krivičnih dela. Sa druge strane, dodaje, i da žrtve trgovine ljudima često nisu spremne da prijave svoje zlostavljače jer se suočavaju sa opasnošću od deportacije, pretnjama, strahom od osvete.

– Trgovina ljudima može da donese izuzetno veliki profit s obzirom na to da se jedna žrtva može iskorišćavati i po nekoliko puta iznova, i to u dužem vremenskom periodu. Žrtva, kao i svaka druga roba, može biti prodata i po nekoliko puta različitim trgovcima u različitim gradovima ili državama. Ono što je, možda, najstrašnije jeste činjenica da trgovci ljudima žrtvu stavljaju u dužničko ropstvo, stalno im stavljajući do znanja da duguju novac i da ga moraju vratiti po svaku cenu. Zabeleženi su slučajevi da su roditelji prodali svoje dete da bi vratili dugove ili da bi ostvarili finansijsku korist. Važno je napomenuti da profit od trgovine ljudima ostvaruju, kako kriminalne grupe, tako i pojedinci – objašnjava naša sagovornica.

Eksploatacija žena radi prostitucije, kaže Hrnjakova, postojaće sve dok budu postojali pojedinci koji su spremni da plate ovakav vid usluge. Pojedinci koji plaćaju za seks, objašnjava, stvaraju potražnju za trgovinom seksom. Mnogi od njih mogu biti nesvesni, loše informisani, ili direktno negirati zlostavljačke uslove u situacijama trgovine seksom. Žene u ovom lancu, navodi naša sagovornica, predstavljaju robu kojom se trguje, a žrtve se tretiraju kao artikli.

– Žrtve trgovaca ljudima su u velikom broju slučajeva osobe koje dolaze iz siromašnih porodica, koje su zanemarivane ili su bile žrtve nasilja u porodici. Nedostatak mogućnosti obrazovanja, visok stepen nezaposlenosti, nedostupnost socijalne i zdravstvene zaštite, kao i odsustvo pravovremene i efikasne zaštite osoba od nasilja i diskriminacije, čini da se veliki broj ljudi nađe u opasnosti od trgovine ljudima – kaže Hrnjakova.

Na pitanje kako prepoznati žrtve trgovine ljudima, naša sagovornica odgovara da su najčešći znakovi zastrašenost, odsustvo ličnih dokumenata...

– One često ne smeju da govore u svoje ime, nepoznati su im ljudi koji žive u njihovom susedstvu, imaju modrice ili povrede po telu od udaraca, vidljivi su im ožiljci od gašenja cigareta po telu, neuhranjene su – otkriva naša sagovornica.

Svetski dan devojčica

Mnoge devojčice su primorane da stupaju u brak pre nego što napune 18 godina. Seksualno nasilje je još jedan veliki problem s kojim se devojčice suočavaju. Počinioci često prolaze nekažnjeno, a žrtve ostaju bez adekvatne zaštite i podrške. Ovo doprinosi njihovoj marginalizaciji i otežava im pristup obrazovanju i zaposlenju.

Povodom 11. oktobra, Svetskog dana devojčica, Edvard Ferguson, britanski ambasador u Beogradu, kazao je za naš list da je kao otac dve devojčice posvećen stvaranju budućnosti koja će davati jednake šanse devojčicama i dečacima.

– Ambasada u saradnji sa mnogim posvećenim i vrednim pojedincima i organizacijama, uključujući i Fondaciju „Jelena Šantić” i nevladinu organizaciju Atina, zajednički podržava aktivnosti da se ženama i devojčicama omogući budućnost u društvu bez nasilja, jednake šanse za obrazovanje, za ostvarivanje ambicija u poslu, jednak pristup zdravstvenoj nezi i zaštiti i donošenju odluka o pravednijem društvu. Devojčice, bez straha sanjajte velike snove i naučite vaše kolege, očeve, braću, političare i ambasadore kako da vam pomognu da ih ostvarite! – poručio je Ferguson.