Na meti su knjižare

Očuvanje izdavačke delatnosti „Prosvete”, kao važnog dela srpske kulture i tradicije, u interesu je i Saveza jevrejskih opština Srbije. Izdavačko preduzeće „Prosveta” osnovano je 14. decembra 1944. godine, u prostoru i knjižari koji su pre Drugog svetskog rata pripadali srpskom državljaninu Mojsijeve vere Geci Konu. Svojom izdavačko-knjižarskom delatnošću, u prvoj polovini prošlog veka, Geca Kon podigao je treći stub srpske kulture, pored Univerziteta i Srpske kraljevske akademije, kaže za „Politiku” Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

– Svedoci smo toga da privatizacija lako može da promeni delatnost izdavačkih kuća, i da knjižare pretvori u prodavnice široke potrošnje. „Prosvetine”, knjižare su na izuzetno atraktivnim lokacijama u Beogradu. Zbog toga na tenderu za prodaju i privatizaciju „Prosvete” prednost treba dati istaknutim domaćim i inostranim izdavačima, a ne onim kompanijama koje „Prosveta” interesuje samo zbog atraktivne lokacije na kojoj se nalazi knjižara „Geca Kon”. Apelujem na državu i na one koji o tome odlučuju da se kroz tender za prodaju, koji će ubrzo biti raspisan, prvenstveno obezbedi da budući kupac preuzme i obavezu da sačuva njenu izdavačku delatnost, dodaje naš sagovornik.

Sa idejom da pored kulturne tradicije „Prosvete” bude očuvano i ime i uspomena na Gecu Kona, Aleksandar Nećak uputio je pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću, ministru kulture Nebojši Bradiću, ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanu Dinkiću, gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, i Agenciji za privatizaciju. Takođe, Nećak poziva sve poslenike kulture i ljude dobre volje da zajednički utiču na to da „Prosveta” uspešno prebrodi privatizaciju.

Pored objašnjenja o tome šta Geca Kon znači za srpsku kulturu, kao i molbe da izdavačka tradicija „Prosvete” bude sačuvana, zaključak pomenutog pisma je:

– Ako bi „Prosvetu” kupio renomirani izdavač, to bi značilo napredak i veći broj objavljenih dela domaćih i stranih autora, a knjižara „Geca Kon” i dalje bi za građane Srbije bila mesto okupljanja ljubitelja knjige, autora i poštovalaca rada Gece Kona. Bio bi to dokaz da Srbija ume da poštuje svoju istoriju i kulturu, i da i dalje podstiče čitalačku publiku i srpske autore.

Naš sagovornik ukazuje na još jedan vrlo važan deo očuvanja vrednosti Gece Kona. To je povraćaj njegove biblioteke, koja je otuđena u toku Drugog svetskog rata, i koja se sada nalazi u bibliotekama Berlina i Beča.

– Svetska jevrejska organizacija za povraćaj imovine uputila mi je pismo, koje sam zatim prosledio nadležnim ministarstvima, u kojem nas upozorava da su otkrili da se biblioteka Gece Kona danas nalazi u Beču i Berlinu, i da želi da nam pomogne da se te izuzetno vredne knjige vrate u Srbiju. Ova organizacija spremna je da nam pomogne da u Srbiju budu vraćene i druge vredne nepokretnosti i arhivska građa. Uopšte, zalažemo se za princip da sva oduzeta imovina bude vraćena vlasnicima, ma čija bila, kako bismo se vratili jednom sistemu vrednosti koji je postojao i bio uništen u jednom istorijskom trenutku – napominje Aleksandar Nećak, ističući da postoje sve šanse da biblioteka Gece Kona bude vraćena u Srbiju, ali da tome treba da prethodi određena diplomatska aktivnost.

– Ne sumnjam u dobru volju naših ministara, ali zasad nemam informaciju da je država spremna da te pregovore započne. Na najmanji povoljan odgovor države otići ćemo u Beč ili Berlin i obaviti razgovore o povraćaju imovine u Srbiju – dodaje Nećak.

U pismu koje je upućeno nadležnim ministarstvima u Srbiji objašnjeno je da je aprila 1941. godine, Paul Hajgl, direktor Nacionalne biblioteke Austrije, dobio zadatak da se „pobrine” za naučnu literaturu u Jugoslaviji. Naređenje je izdalo Ministarstvo obrazovanja Rajha, iz Berlina. Hajgl, koji je zloupotrebio ovu situaciju, prisvojio je knjige za svoju biblioteku, ali i za druge biblioteke Rajha. Najveća „kupovina” koju je Hajgl obavio u Beogradu uključivala je blizu 6.000 knjiga koje su pripadale izdavačkoj knjižarnici Gece Kona. Posle rata, Nacionalna biblioteka Austrije vratila je 2.700 knjiga, koje su pripadale Geci Konu, Jugoslovenskoj vojnoj komisiji. Dokument koji je pronađen u državnom Arhivu Beograda odnosi se na 3.001 knjigu Gece Kona, određenu kao isporuku za Komitet za kulturu i umetnost – Jugoslovenska knjiga, ali nije jasno šta se desilo sa ovim knjigama, niti da li su stigle na svoje odredište.

Geca Kon je, inače, 1901. godine otvorio knjižaru u Knez-Mihailovoj ulici. Njegova izdavačka knjižarnica objavila je više hiljada naslova domaćih i stranih autora iz svih oblasti stvaralaštva, od beletristike, filozofije, sociologije, prava, istorijske literature do priručnika, rečnika i školske lektire. Objavljivao je više od 200 naslova godišnje. Posle bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. Geca Kon se sa porodicom sklonio u Vrnjačku Banju. Međutim, Nemci su uhapsili Konove, Gecu su prebacili u logor na Sajmištu, a zatim je odveden u zatvor Gestapoa na današnjem Trgu Nikole Pašića. Sa grupom zatvorenika sproveden je u Beč, u zatvor. Ubijen je 1941. godine. Niko od porodice Gece Kona nije preživeo nacistički pogrom.