На мети су књижаре

Очување издавачке делатности „Просвете”, као важног дела српске културе и традиције, у интересу је и Савеза јеврејских општина Србије. Издавачко предузеће „Просвета” основано је 14. децембра 1944. године, у простору и књижари који су пре Другог светског рата припадали српском држављанину Мојсијеве вере Геци Кону. Својом издавачко-књижарском делатношћу, у првој половини прошлог века, Геца Кон подигао је трећи стуб српске културе, поред Универзитета и Српске краљевске академије, каже за „Политику” Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина Србије.

– Сведоци смо тога да приватизација лако може да промени делатност издавачких кућа, и да књижаре претвори у продавнице широке потрошње. „Просветине”, књижаре су на изузетно атрактивним локацијама у Београду. Због тога на тендеру за продају и приватизацију „Просвете” предност треба дати истакнутим домаћим и иностраним издавачима, а не оним компанијама које „Просвета” интересује само због атрактивне локације на којој се налази књижара „Геца Кон”. Апелујем на државу и на оне који о томе одлучују да се кроз тендер за продају, који ће убрзо бити расписан, првенствено обезбеди да будући купац преузме и обавезу да сачува њену издавачку делатност, додаје наш саговорник.

Са идејом да поред културне традиције „Просвете” буде очувано и име и успомена на Гецу Кона, Александар Нећак упутио је писмо председнику Србије Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу, министру културе Небојши Брадићу, министру економије и регионалног развоја Млађану Динкићу, градоначелнику Београда Драгану Ђиласу, и Агенцији за приватизацију. Такође, Нећак позива све посленике културе и људе добре воље да заједнички утичу на то да „Просвета” успешно преброди приватизацију.

Поред објашњења о томе шта Геца Кон значи за српску културу, као и молбе да издавачка традиција „Просвете” буде сачувана, закључак поменутог писма је:

– Ако би „Просвету” купио реномирани издавач, то би значило напредак и већи број објављених дела домаћих и страних аутора, а књижара „Геца Кон” и даље би за грађане Србије била место окупљања љубитеља књиге, аутора и поштовалаца рада Геце Кона. Био би то доказ да Србија уме да поштује своју историју и културу, и да и даље подстиче читалачку публику и српске ауторе.

Наш саговорник указује на још један врло важан део очувања вредности Геце Кона. То је повраћај његове библиотеке, која је отуђена у току Другог светског рата, и која се сада налази у библиотекама Берлина и Беча.

– Светска јеврејска организација за повраћај имовине упутила ми је писмо, које сам затим проследио надлежним министарствима, у којем нас упозорава да су открили да се библиотека Геце Кона данас налази у Бечу и Берлину, и да жели да нам помогне да се те изузетно вредне књиге врате у Србију. Ова организација спремна је да нам помогне да у Србију буду враћене и друге вредне непокретности и архивска грађа. Уопште, залажемо се за принцип да сва одузета имовина буде враћена власницима, ма чија била, како бисмо се вратили једном систему вредности који је постојао и био уништен у једном историјском тренутку – напомиње Александар Нећак, истичући да постоје све шансе да библиотека Геце Кона буде враћена у Србију, али да томе треба да претходи одређена дипломатска активност.

– Не сумњам у добру вољу наших министара, али засад немам информацију да је држава спремна да те преговоре започне. На најмањи повољан одговор државе отићи ћемо у Беч или Берлин и обавити разговоре о повраћају имовине у Србију – додаје Нећак.

У писму које је упућено надлежним министарствима у Србији објашњено је да је априла 1941. године, Паул Хајгл, директор Националне библиотеке Аустрије, добио задатак да се „побрине” за научну литературу у Југославији. Наређење је издало Министарство образовања Рајха, из Берлина. Хајгл, који је злоупотребио ову ситуацију, присвојио је књиге за своју библиотеку, али и за друге библиотеке Рајха. Највећа „куповина” коју је Хајгл обавио у Београду укључивала је близу 6.000 књига које су припадале издавачкој књижарници Геце Кона. После рата, Национална библиотека Аустрије вратила је 2.700 књига, које су припадале Геци Кону, Југословенској војној комисији. Документ који је пронађен у државном Архиву Београда односи се на 3.001 књигу Геце Кона, одређену као испоруку за Комитет за културу и уметност – Југословенска књига, али није јасно шта се десило са овим књигама, нити да ли су стигле на своје одредиште.

Геца Кон је, иначе, 1901. године отворио књижару у Кнез-Михаиловој улици. Његова издавачка књижарница објавила је више хиљада наслова домаћих и страних аутора из свих области стваралаштва, од белетристике, филозофије, социологије, права, историјске литературе до приручника, речника и школске лектире. Објављивао је више од 200 наслова годишње. После бомбардовања Београда 6. априла 1941. Геца Кон се са породицом склонио у Врњачку Бању. Међутим, Немци су ухапсили Конове, Гецу су пребацили у логор на Сајмишту, а затим је одведен у затвор Гестапоа на данашњем Тргу Николе Пашића. Са групом затвореника спроведен је у Беч, у затвор. Убијен је 1941. године. Нико од породице Геце Кона није преживео нацистички погром.