U slavu Svetog Jakova

Uskoro se navršava deset godina od otkrivanja moštiju Svetog Jakova Tumanskog. U nedelju, 20. oktobra, biće proslavljen ovaj značajan duhovni događaj za našu crkvu. U manastiru Tumane, u 8.30, biće služena Sveta arhijerejska liturgija, posle koje će mošti svetitelja biti litijski pronete kroz verni narod, čime će svetitelj blagosloviti sve prisutne. Iguman manastira Tumane, otac Dimitrije Plećević, poziva vernike da uzmu učešća u ovom velikom dogaćaju.

Svetu liturgiju služiće deset arhijereja, uz prisustvo brojnih monaha, sveštenika, vernika.

U mnoštvu svetih monaških ličnosti zasijalih u Srpskoj pravoslavnoj crkvi tokom 20. veka, istaknuto mesto zauzima prepodobni otac Jakov. Rođen je 1894. godine u selu Kušići, nadomak Ivanjice, kao Radoje Arsović. Školovao se u Francuskoj, gde je odbranio dva doktorata, jedan na Sorboni, gde je završio filozofiju, a drugi u Mompeljeu, gde je stekao zvanje doktora prava. Godine 1929. je bio imenovan za ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj. I kada je izgledalo da će prihvatiti mesto u srpskoj diplomatiji, dešava se čudesan preobražaj – Radoje Arsović, kroz duhovno vođstvo Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, kreće stopama velikih srpskih prosvetitelja. Posvećuje se monaškom podvigu. Odlazi u Ohrid, a potom u Bitolje, gde se zamonašio 1938. godine i služi uz Svetog vladiku Nikolaja. Jedno vreme uređivao je časopis „Misionar” u Kragujevcu. Drugi svetski rat dočekao je u manastiru Žiča. Bio je jedini monah koji je ostao u Žiči kada su je bombardovali nemački avioni. Prema starim zapisima, deo manastira u kome se molio jedini nije bio oštećen. Poznavao je lekovite biljke i zahvaljujući tome uspeo da tokom rata prehrani monahe. Sa vladikom Nikolajem je služio i u manastiru Ljubostinji. Posle rata bio je hapšen i prodvrgnut torturi. Kao ispovednik vere postradao je 1946. godine. Predanje kaže da se uputio ka manastiru Tumane, ali da su ga pripadnici Udbe na putu između Požarevca i sela Rabrova mučki napali i pretukli. Uspeo je da dođe do doma Vase Popovića, ali je preminuo od posledica batina posle šest dana. Na samrtnoj postelji tražio je da kao njegov učitelj vladika Nikolaj bude sahranjen tamo gde je krenuo: „Tu gde sam krenuo ako bi se desilo da me Gospod uzme, tu me sahranite.” Tako je govorio njegov učitelj i u tome ga je sledio. Dugo se nije znalo da li njegovo telo počiva tamo gde je sahranjen.

U decembru 2014. godine sa blagoslovom vladike braničevskog Ignjatija otvoren je njegov grob i njegove mošti su se pokazale celima i netruležnima. Unete su u manastirsku crkvu, pored moštiju Prepodobnog Zosima Sinaita, proslavljenog čudotvorca, i od tada je novi svetitelj manastira. Od 2017. godine Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja pod imenom prepodobni Jakov Novi Tumanski.