У славу Светог Јакова

Ускоро се навршава десет година од откривања моштију Светог Јакова Туманског. У недељу, 20. октобра, биће прослављен овај значајан духовни догађај за нашу цркву. У манастиру Тумане, у 8.30, биће служена Света архијерејска литургија, после које ће мошти светитеља бити литијски пронете кроз верни народ, чиме ће светитељ благословити све присутне. Игуман манастира Тумане, отац Димитрије Плећевић, позива вернике да узму учешћа у овом великом догаћају.

Свету литургију служиће десет архијереја, уз присуство бројних монаха, свештеника, верника.

У мноштву светих монашких личности засијалих у Српској православној цркви током 20. века, истакнуто место заузима преподобни отац Јаков. Рођен је 1894. године у селу Кушићи, надомак Ивањице, као Радоје Арсовић. Школовао се у Француској, где је одбранио два доктората, један на Сорбони, где је завршио филозофију, а други у Момпељеу, где је стекао звање доктора права. Године 1929. је био именован за амбасадора Краљевине Југославије у Француској. И када је изгледало да ће прихватити место у српској дипломатији, дешава се чудесан преображај – Радоје Арсовић, кроз духовно вођство Светог владике Николаја Велимировића, креће стопама великих српских просветитеља. Посвећује се монашком подвигу. Одлази у Охрид, а потом у Битоље, где се замонашио 1938. године и служи уз Светог владику Николаја. Једно време уређивао је часопис „Мисионар” у Крагујевцу. Други светски рат дочекао је у манастиру Жича. Био је једини монах који је остао у Жичи када су је бомбардовали немачки авиони. Према старим записима, део манастира у коме се молио једини није био оштећен. Познавао је лековите биљке и захваљујући томе успео да током рата прехрани монахе. Са владиком Николајем је служио и у манастиру Љубостињи. После рата био је хапшен и продвргнут тортури. Као исповедник вере пострадао је 1946. године. Предање каже да се упутио ка манастиру Тумане, али да су га припадници Удбе на путу између Пожаревца и села Раброва мучки напали и претукли. Успео је да дође до дома Васе Поповића, али је преминуо од последица батина после шест дана. На самртној постељи тражио је да као његов учитељ владика Николај буде сахрањен тамо где је кренуо: „Ту где сам кренуо ако би се десило да ме Господ узме, ту ме сахраните.” Тако је говорио његов учитељ и у томе га је следио. Дуго се није знало да ли његово тело почива тамо где је сахрањен.

У децембру 2014. године са благословом владике браничевског Игњатија отворен је његов гроб и његове мошти су се показале целима и нетрулежнима. Унете су у манастирску цркву, поред моштију Преподобног Зосима Синаита, прослављеног чудотворца, и од тада је нови светитељ манастира. Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља под именом преподобни Јаков Нови Тумански.