„El Pais“: Ukrajincima je dosta rata

U Kijevu su upaljene crvene lampice zbog sve većeg broja vojnih dezertera sa fronta na istoku zemlje.

Ukrajinski vojnici ističu da provode do tri meseca na liniji fronta bez odmora i rotacije. Pre godinu dana taj period je bio tri puta manji. Zbog toga su pripadnici oružanih snaga Ukrajine sve češće počeli da napuštaju položaje bez dozvole.

Kiril Babi u maju 2023. godine bio je uveren da će se boriti sve dok Krim, njegova domovina, ne bude oslobođen od ruske okupacije. Babi je bio poručnik u 43. ukrajinskoj artiljerijskoj brigadi. Dobrovoljno se javio na početku invazije u februaru 2022. godine, odustajući od svog sna da postane arhitekta, piše španski „El pais“.

Ali nešto se u njemu prelomilo krajem 2023. godine.

„Pre mesec dana sam se zapitao: 'Šta ako rat potraje pet godina, Kirile?' I počeo sam da plačem. Ne želim da provedem još tri godine u ratu. Iscrpljen sam“, napisao je Babi na Instagramu u novembru 2023. godine

Osim toga napisao je da će 27. februara 2024, kada mu isteku dve godine službe, napustiti svoj puk putem „dobrovoljne demobilizacije“. To je bila poslednja poruka koju je objavio. Babi je pobegao i sada je nestao.

On je jedan od 45.543 vojnika koji su dezertirali iz ukrajinske vojske između januara i avgusta 2024. godine, prema podacima iz Kancelarije glavnog tužioca koji su procurili u ukrajinsku štampu. Ovo je više od polovine od 81.167 slučajeva koje tužilaštvo registrovalo od 2022. godine. Međutim, drugi izvori govore da je ta cifra više od 100.000 što je desetina ukupnog broja vojnog osoblja koje trenutno služi u Oružanim snagama Ukrajine.

Ukrajinske vlasti prave razliku između dobrovoljne demobilizacije i dezerterstva: prvo čini većinu — 66 odsto slučajeva. To su vojnici koji se ne vraćaju u svoju jedinicu nakon što im je odobreno odsustvo, tvrdeći da su imali lične obaveze,  ili zbog nemara u svojoj jedinici.

Dezerteri su oni koji nestaju trajno i bez ikakvog razloga. Oba slučaja predstavljaju krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet do 10 godina zatvora.

Problem je toliko raširen da je ukrajinski parlament 20. avgusta odobrio novi zakon koji omogućava vojnicima koji su otišli ​​u SZCH da se vrate u vojsku bez ikakve kazne nakon što dobiju prvu opomenu. „Situacija je veoma teška; ne možemo se pretvarati da se to ne dešava. Zato smo o tome već dugo razgovarali na našim sastancima sa Generalštabom i Ministarstvom odbrane“, priznao je poslanik Fedir Venislavski.

Novinar „El paisa“ je pre nekoliko meseci razgovarao sa oficirom koji je napustio svoju brigadu kao „dobrovoljno demobilisani vojnik“. Sada je kod kuće i nema nameru da se vraća na front. On tvrdi da se više od dve godine borio u aktuelnom ratu, a učestvovao je i u sukobu u Donbasu 2014. i da zaslužuje da se vrati u civilni život.

Diana Makarova, poznati dobrovoljac još od izbijanja sukoba u Donbasu 2014. godine tvrdi da već ima toliko begunaca da je vladi teško da se bavi tim pitanjem bez rizika.

„Masovno dezerterstvo je počelo i samo će rasti, a što je više dezertera, to je teže kazniti“, napisala je Makarova na Fejsbuku.

Nemiri u ukrajinskoj vojsci porasli su u aprilu 2024, kada je donet novi zakon o mobilizaciji. Stotine hiljada boraca dobrovoljaca od 2022.  godine očekivalo je da će ih zakon vratiti kući nakon tri godine službe, odnosno 2025. godine. Međutim, vlada i Generalštab isključili demobilizaciju jer zemlja ne može sebi priuštiti gubitak običnih vojnika, a kamoli iskusnih.

Oficir iz brigade koja se bori na Zaporoškom frontu, koji je  dobio dozvolu da poseti svoju porodicu u inostranstvu, objasnio je za „El pais“ u septembru da su mu ukrajinski carinici kada je prešao granicu, rekli da pretpostavljaju da se neće vratiti.

On je naveo svoje iskustvo kao primer nedostatka veterana na frontu. Od pripadnika njegovog bataljona iz leta 2022. godine samo njih pet odsto je i dalje aktivno na frontu. Ostali su otpušteni zbog ranjavanja ili poginuli u akciji.