Moja zemlja je puna kontradiktornosti

Kubanski pisac Migel Barnet (Havana 1940), pisac, pripovedač, pesnik i antropolog, dobitnik najviših kubanskih i međunarodnih priznanja, pozdravio je 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga u ime Kube – zemlje počasnog gosta. Kod nas je u prevodu Ivane Nikolić objavljen njegov roman „Sećanja jednog odbeglog roba” (izdanje „Partenona”) –svedočanstvo o junaku Estebanu Montehu koji sa svojih 105 godina pripoveda o tome kako je teško živeo kao rob na Kubi, kako je pobegao od svog gospodara i preživljavao u divljini, a zatim se priključio Kubanskom ratu za nezavisnost. Esteban je verovao u afričke bogove, bio u dubokoj mitskoj vezi sa zemljom, a kao čovek iz naroda svedočio je velikim promenama kroz koje je prošla Kuba.

– Ovo je moja prva poseta Srbiji, ali nadam se da neće biti poslednja, zbog toga što mi se svidela vaša zemlja, kao i ljudi. Svi su vrlo inteligentni i moji prevodioci sa španskog govore savršeno. Vrlo sam prijatno iznenađen. Jedino žalim što nisam stigao da odem u Hram Svetoga Save da kupim ikonu Svetoga Save, zaštitnika Srba – kaže Migel Barnet, pokazujući fotografiju svoje bogate kolekcije ikona i relikvija iz različitih delova sveta.

Zbog čega je ovaj vaš roman važan za svakog Kubanca?

Moj roman govori najpre o ropstvu, a ropstvo jeste deo ljudske istorije. Naša zemlja je puna kontradoktornosti, zbog što što su u 19. veku, ali i vekovima ranije, robovi dolazili iz Afrike. A u isto vreme razvijane su plantaže za proizvodnju šećera, na kojima su radili ti robovi. Na nesreću, bilo je milion i po Afrikanaca koji su radili teške poslove, lišeni slobode. U vreme španskog kolonijalizma, Kuba nije bila slobodna, nije bila nezavisna. U isto vreme, kao u više vekova zajedno, imali smo feudalne oblike društva udružene sa robovlasništvom, ali i u sadejstvu sa novim elementima industrijske revolucije, novog kapitalizma, poreklom iz Engleske. Tako smo zapravo imali tri sistema. Priča ovog čoveka, roba, važna je zato što je on opstao, on je sve to preživeo. Kada sam ga upoznao, imao je sto tri godine, a ja sam imao samo 23. Bio sam vrlo mlad. Moja knjiga ima dug život, objavljena je u više od osamdeset izdanja širom sveta kao bestseler. Sada ima i prevod na srpski jezik. Pojedini prevodi na engleski, italijanski, francuski takođe su bili odlični. Povest ovog čoveka u određenoj meri predstavlja u celosti kubansku kulturološku suštinu. Ta priča je obuhvat događaja od robovlasništva, preko kapitalizma, do socijalizma, zbog toga što je moj junak živeo dovoljno dugo da svojim životom obuhvati različite epohe.

Ovu vrstu romana nazvali ste romanom-svedočanstvom. Šta je njegova suština?

Stvorio sam ovu vrstu fikcije i nazvao sam je dokumentarističkim romanom, romanom-svedočanstvom. Tokom tri godine vodio sam duge razgovore sa ovim čovekom, sakupio sam njegove uspomene i njegove ideje, a najpre sam želeo da pokažem način na koji on razmišlja, jer više nije hteo da bude rob, pobegao je sa plantaže i od svog gospodara, i postao pobunjenik, preživljavajući u šumi. Ovaj čovek ima vrlo blizak odnos sa drvećem, lišćem, rekom, životinjama, on razgovara sa njima, on vodi dijalog sa prirodom. Kao moderni Robinzon Kruso.

On tako predstavlja ideju slobode, večne ideje, važne i za današnje vreme?

To je večita ideja, mi smo se borili da sledimo njena suštinska određenja. Moj junak predstavlja i usamljenost na tom putu oslobođenja. Sloboda je za nas socijalistički sistem koji imamo, a protivna je kapitalizmu, koji je sproveo genocidni embargo prema Kubi.