Моја земља је пуна контрадикторности

Кубански писац Мигел Барнет (Хавана 1940), писац, приповедач, песник и антрополог, добитник највиших кубанских и међународних признања, поздравио је 67. Међународни београдски сајам књига у име Кубе – земље почасног госта. Код нас је у преводу Иване Николић објављен његов роман „Сећања једног одбеглог роба” (издање „Партенона”) –сведочанство о јунаку Естебану Монтеху који са својих 105 година приповеда о томе како је тешко живео као роб на Куби, како је побегао од свог господара и преживљавао у дивљини, а затим се прикључио Кубанском рату за независност. Естебан је веровао у афричке богове, био у дубокој митској вези са земљом, а као човек из народа сведочио је великим променама кроз које је прошла Куба.

– Ово је моја прва посета Србији, али надам се да неће бити последња, због тога што ми се свидела ваша земља, као и људи. Сви су врло интелигентни и моји преводиоци са шпанског говоре савршено. Врло сам пријатно изненађен. Једино жалим што нисам стигао да одем у Храм Светога Саве да купим икону Светога Саве, заштитника Срба – каже Мигел Барнет, показујући фотографију своје богате колекције икона и реликвија из различитих делова света.

Због чега је овај ваш роман важан за сваког Кубанца?

Мој роман говори најпре о ропству, а ропство јесте део људске историје. Наша земља је пуна контрадокторности, због што што су у 19. веку, али и вековима раније, робови долазили из Африке. А у исто време развијане су плантаже за производњу шећера, на којима су радили ти робови. На несрећу, било је милион и по Африканаца који су радили тешке послове, лишени слободе. У време шпанског колонијализма, Куба није била слободна, није била независна. У исто време, као у више векова заједно, имали смо феудалне облике друштва удружене са робовласништвом, али и у садејству са новим елементима индустријске револуције, новог капитализма, пореклом из Енглеске. Тако смо заправо имали три система. Прича овог човека, роба, важна је зато што је он опстао, он је све то преживео. Када сам га упознао, имао је сто три године, а ја сам имао само 23. Био сам врло млад. Моја књига има дуг живот, објављена је у више од осамдесет издања широм света као бестселер. Сада има и превод на српски језик. Поједини преводи на енглески, италијански, француски такође су били одлични. Повест овог човека у одређеној мери представља у целости кубанску културолошку суштину. Та прича је обухват догађаја од робовласништва, преко капитализма, до социјализма, због тога што је мој јунак живео довољно дуго да својим животом обухвати различите епохе.

Ову врсту романа назвали сте романом-сведочанством. Шта је његова суштина?

Створио сам ову врсту фикције и назвао сам је документаристичким романом, романом-сведочанством. Током три године водио сам дуге разговоре са овим човеком, сакупио сам његове успомене и његове идеје, а најпре сам желео да покажем начин на који он размишља, јер више није хтео да буде роб, побегао је са плантаже и од свог господара, и постао побуњеник, преживљавајући у шуми. Овај човек има врло близак однос са дрвећем, лишћем, реком, животињама, он разговара са њима, он води дијалог са природом. Као модерни Робинзон Крусо.

Он тако представља идеју слободе, вечне идеје, важне и за данашње време?

То је вечита идеја, ми смо се борили да следимо њена суштинска одређења. Мој јунак представља и усамљеност на том путу ослобођења. Слобода је за нас социјалистички систем који имамо, а противна је капитализму, који је спровео геноцидни ембарго према Куби.