Nova izdanja „Geopoetike”

Među novima izdanjima Geopoetike je novela „Tri svetla” Kler Kigan, prvobitno objavljena kao kratka priča u „Njujorkeru”, osvojila je nagradu „Dejvi Birns” i uvršćena su u najbolje američke priče 2011. godine. Potom je ovo prozno delo objavljeno kao novela kod prestižnog izdavača „Faber i Faber”, a „Tajms” ga je proglasio jednom od 50 najboljih proznih knjiga objavljenih u 21. veku. Reditelj i scenarista Kolm Bared adaptirao je novelu „Tri svetla” i snimio film „Tiha devojčica” (nominovan 2023. godine za najbolji strani dugometražni film Američke akademije za film).

Sofi Oksanen autorka je romana „Pseći park” koji je u velikom broju zemalja naišao na izuzetan odziv čitalaca i kritike, a dešava se u savremenoj Finskoj i postsovjetskoj Ukrajini, gde korumpiranost Istoka susreće i hrani pohlepu Zapada. Na toj su raskrsnici dve žene, koje s malo drugih opcija da pobegnu od siromaštva, bivaju uhvaćene u mrežu industrije vantelesne oplodnje, iskorišćavanja i komercijalizacije ženskog tela...

Novi roman Vladislava Bajca „Pucanj u prazno” priča je o novinaru koji sa svoja dva saradnika osamdesetih godina iz Jugoslavije odlazi u Ameriku i radi niz video-intervjua, slika, putopisa, filmova. Priča je to i o poslednjoj deceniji u kojoj smo još mogli da verujemo da je Njujork predgrađe Beograda, o krhkim idealima i moćnim zabludama, o dugom putovanju u istorijska bespuća iz kojih možda i nema izlaza.

Nina Like, autorka kultnog romana „Poodmaklo” u delu „Nismo ovde da bismo se zabavljali” ispisuje priču o Knutu, sredovečnom piscu koji nikako ne uspeva da ponovo dosegne nivo svog uspešnog romana koji je objavio pre dvadeset godina. Nina Like je ranije pisala o učiteljima i lekarima. Sada je na redu autoironija u ime književnog staleža. Autorka se jednostavnim i laganim stilom uspešno obračunava s autofikcijom i potvrđuje svoj status jednog od najoštrijih i najzabavnijih hroničara svog vremena.

Mihael Emanuel u „Letnjoj tišini”, toploj, nostalgičnoj i, iz današnje perspektive, setnoj priči progovara o letnjim raspustima koje dečak rođen u Nemačkoj provodi kod majčine rodbine u Jugoslaviji osamdesetih godina. Centralna figura je deda Boba, ali su tu i drugi živopisni likovi. Nezaključavanje ulaznih vrata, druženje komšija pod senicom, šetnja po korzou, pa čak i čekanje u redu za benzin predstavljaju, u pravom smislu tog izraza, sitnice koje život znače. Stil pisanja, jednostavan, gotovo naivan, s namerom je takav – da bi savršeno dočarao opuštenost, mir, spokoj i sreću kojima odišu stranice ove nevelike i nepretenciozne knjige o svakodnevnom životu (ne)običnih ljudi jedne nestale zemlje.

Poznata slovenačka književnica Mojca Kumerdej u zbirci priča „Gluva soba”, nagrađenoj Cankarjevom nagradom za najbolje prozno delo u Sloveniji u 2022. godini, pruža pripovesti satkane od razmišljanja, monologa i dijaloga sa stvarnim i nestvarnim bićima, ali i predmetima. Otuđenost u samoći, kao i nerazumevanje u zajednici, potiskuju likove u mračne misli i paranoju, u verbalno, psihičko i fizičko nasilje nad sobom i drugima. Iako potresna, direktna i beskompromisna,ova knjiga donosi zadovoljstvo u čitanju i podseća na ono dobro i lepo u čoveku.