Нова издања „Геопоетике”

Међу новима издањима Геопоетике је новела „Три светла” Клер Киган, првобитно објављена као кратка прича у „Њујоркеру”, освојила је награду „Дејви Бирнс” и увршћена су у најбоље америчке приче 2011. године. Потом је ово прозно дело објављено као новела код престижног издавача „Фабер и Фабер”, а „Тајмс” га је прогласио једном од 50 најбољих прозних књига објављених у 21. веку. Редитељ и сценариста Колм Баред адаптирао је новелу „Три светла” и снимио филм „Тиха девојчица” (номинован 2023. године за најбољи страни дугометражни филм Америчке академије за филм).

Софи Оксанен ауторка је романа „Псећи парк” који је у великом броју земаља наишао на изузетан одзив читалаца и критике, а дешава се у савременој Финској и постсовјетској Украјини, где корумпираност Истока сусреће и храни похлепу Запада. На тој су раскрсници две жене, које с мало других опција да побегну од сиромаштва, бивају ухваћене у мрежу индустрије вантелесне оплодње, искоришћавања и комерцијализације женског тела...

Нови роман Владислава Бајца „Пуцањ у празно” прича је о новинару који са своја два сарадника осамдесетих година из Југославије одлази у Америку и ради низ видео-интервјуа, слика, путописа, филмова. Прича је то и о последњој деценији у којој смо још могли да верујемо да је Њујорк предграђе Београда, о крхким идеалима и моћним заблудама, о дугом путовању у историјска беспућа из којих можда и нема излаза.

Нина Лике, ауторка култног романа „Поодмакло” у делу „Нисмо овде да бисмо се забављали” исписује причу о Кнуту, средовечном писцу који никако не успева да поново досегне ниво свог успешног романа који је објавио пре двадесет година. Нина Лике је раније писала о учитељима и лекарима. Сада је на реду аутоиронија у име књижевног сталежа. Ауторка се једноставним и лаганим стилом успешно обрачунава с аутофикцијом и потврђује свој статус једног од најоштријих и најзабавнијих хроничара свог времена.

Михаел Емануел у „Летњој тишини”, топлој, носталгичној и, из данашње перспективе, сетној причи проговара о летњим распустима које дечак рођен у Немачкој проводи код мајчине родбине у Југославији осамдесетих година. Централна фигура је деда Боба, али су ту и други живописни ликови. Незакључавање улазних врата, дружење комшија под сеницом, шетња по корзоу, па чак и чекање у реду за бензин представљају, у правом смислу тог израза, ситнице које живот значе. Стил писања, једноставан, готово наиван, с намером је такав – да би савршено дочарао опуштеност, мир, спокој и срећу којима одишу странице ове невелике и непретенциозне књиге о свакодневном животу (не)обичних људи једне нестале земље.

Позната словеначка књижевница Мојца Кумердеј у збирци прича „Глува соба”, награђеној Цанкарјевом наградом за најбоље прозно дело у Словенији у 2022. години, пружа приповести саткане од размишљања, монолога и дијалога са стварним и нестварним бићима, али и предметима. Отуђеност у самоћи, као и неразумевање у заједници, потискују ликове у мрачне мисли и параноју, у вербално, психичко и физичко насиље над собом и другима. Иако потресна, директна и бескомпромисна,ова књига доноси задовољство у читању и подсећа на оно добро и лепо у човеку.