Banaćani od suše dobili šipak

Novi Kneževac – Šipak, šipurak ili divlja ruža ne deli sudbinu većine ratarskih biljnih kultura u Banatu, čije je prinose suša desetkovala ove godine. Na gazdinstvu Karolja Feketea iz Novog Kneževca, koji organski šipak od pre osam godina proizvodi na 50 hektara, plod je bolji nego prethodne godine.

Umesto da poseje tradicionalne ratarske kulture poput kukuruza, ječma ili pšenice, koje gaje poljoprivrednici u Banatu, Karolj Fekete odlučio se za organsku proizvodnju šipka. Isplativije je i zahteva manje posla, a uprkos velikoj suši ovog leta, obećava izvrstan prinos kvalitetnih plodova.

– Već sam nosio uzorak ploda na ispitivanje da se pregleda unutrašnji sastav i bolji su rezultati nego prošle godine. Dolazimo do zaključka da je baš visoka temperatura ovog leta uticala na dobar rod šipurka – navodi Fekete za „Politiku”.

Broj crvenih bobica je isti kao i lane, nema razlike, ipak, njihova težina znaće se na kraju, nakon završetka vršidbe.

– Ima dosta plodova koji su već formirani pre žege. Po njihovom broju, rekao bih da će biti dobra godina za šipak. Međutim, na nekoliko plodova ima ožegotina, što znači da je šipak, ipak, naglo gubio vodu – dodaje Fekete dok nadgleda berbu kombajnom za bobičasto voće, kojim upravlja radnik Oto Popić.

– Šipak je dobro rodio i berba će se završiti za dve nedelje. Potrebno je da sporije vozim kombajn kako bi se sve granje bacilo sa strane, a plod šipka bio što čistiji – kaže Popić.

– Prvo sam šipak sadio na 10 hektara, pa iz godine u godinu sve više. Kombajner i ja sve obradimo, tako je 50 hektara neka optimalna površina pod šipkom koja mi odgovara – dodaje Karolj.

Sav plod bodljikave kulture Fekete izvozi u inostranstvo, sušen i zamrznut najviše u Nemačku i Austriju, dok su za sadnice pretežno zainteresovane azijske zemlje, a odnedavno i afričke, poput Angole. Sadnice izvozi i u Uzbekistan, gde se proizvodnja širi i na oko 5.000 hektara, potom u Tadžikistan, Kirgiziju, Turkmenistan. Samo mali deo šipka sa svoje plantaže, oko tri tone, Fekete pasira i prodaje kao kašu kupcima u Srbiji, od koje se najčešće pravi džem.

– Sve je mehanizovano i jako sam zadovoljan proizvodnjom. Budućim generacijama preporučujem da gaje šipak, jer svetsko tržište, zahvaljujući prerađivačkoj industriji, sve više zahteva crvene plodove i površinski i količinski. Insistira se da što veće površine budu baš na Balkanu, jer je zemljište ovde puno minerala koji pogoduju plodu šipurka. Ovde je povećana koncentracija amino i askorbinske kiseline, svih vitamina, posebno Ce, i pektina koji određuju unutrašnji kvalitet ploda – objašnjava naš sagovornik.

Cena šipka nastalog u organskoj proizvodnji je svake godine ista, bez obzira na rod – 2,7 evra po kilogramu – dok je crveni plod nastao u komercijalnoj proizvodnji 2,5 evra.

Crvene bobice pored kojih u Banatu često prolazimo izvor su zdravlja koje nam je nadohvat ruke. Još jedan dokaz da zaboravljamo da je prirodno, ipak, najbolje.

Veći prinos na lošim oranicama

Šipak podnosi i visoke temperature i dosta vode. Zemljište ne mora da bude prvoklasno, čak i ne podnosi kvalitetnu njivu, jer se tada razvija samo vegetativna masa, a ima manje ploda.

– Što je zemlja nekvalitetnija, šipak daje više ploda. Interesantna je biljka i jako je zahvalna. Uspeva na svim tipovima zemljišta, osim na peskovitim i na slatinastim površinama. Na severu Banata padne u proseku oko 350 do 400 litara kiše godišnje, što je sasvim dovoljno za optimalni razvoj šipurka, tako da ne postoji potreba za zalivanjem ove biljke – kaže Fekete.

Brašno od šipka blagodet za ljude i životinje

Pored pekmeza i čaja, crvene bobice najviše se u svetu koriste kao brašno u pekarskoj industriji.

– U Aziji je koriste kao neophodnu komponentu koncentrata, za stočnu hranu. Dokazano je da su pilići koji jedu koncentrat sa dodatkom šipka mnogo zdraviji. U skandinavskim zemljama svako jutro jedu jednu kašiku brašna od šipka u čaši jogurta, kao eliksir zdravlja – ističe Karolj Fekete.