Банаћани од суше добили шипак

Нови Кнежевац – Шипак, шипурак или дивља ружа не дели судбину већине ратарских биљних култура у Банату, чије је приносе суша десетковала ове године. На газдинству Кароља Фекетеа из Новог Кнежевца, који органски шипак од пре осам година производи на 50 хектара, плод је бољи него претходне године.

Уместо да посеје традиционалне ратарске културе попут кукуруза, јечма или пшенице, које гаје пољопривредници у Банату, Карољ Фекете одлучио се за органску производњу шипка. Исплативије је и захтева мање посла, а упркос великој суши овог лета, обећава изврстан принос квалитетних плодова.

– Већ сам носио узорак плода на испитивање да се прегледа унутрашњи састав и бољи су резултати него прошле године. Долазимо до закључка да је баш висока температурa овог лета утицала на добар род шипурка – наводи Фекете за „Политику”.

Број црвених бобица је исти као и лане, нема разлике, ипак, њихова тежина знаће се на крају, након завршетка вршидбе.

– Има доста плодова који су већ формирани пре жеге. По њиховом броју, рекао бих да ће бити добра година за шипак. Међутим, на неколико плодова има ожеготина, што значи да је шипак, ипак, нагло губио воду – додаје Фекете док надгледа бербу комбајном за бобичасто воће, којим управља радник Ото Попић.

– Шипак је добро родио и берба ће се завршити за две недеље. Потребно је да спорије возим комбајн како би се свe грање бацило са стране, а плод шипка био што чистији – каже Попић.

– Прво сам шипак садио на 10 хектара, па из године у годину све више. Комбајнер и ја све обрадимо, тако је 50 хектара нека оптимална површина под шипком која ми одговара – додаје Карољ.

Сав плод бодљикаве културе Фекете извози у иностранство, сушен и замрзнут највише у Немачку и Аустрију, док су за саднице претежно заинтересоване азијске земље, а однедавно и афричке, попут Анголе. Саднице извози и у Узбекистан, где се производња шири и на око 5.000 хектара, потом у Таџикистан, Киргизију, Туркменистан. Само мали део шипка са своје плантаже, око три тоне, Фекете пасира и продаје као кашу купцима у Србији, од које се најчешће прави џем.

– Све је механизовано и јако сам задовољан производњом. Будућим генерацијама препоручујем да гаје шипак, јер светско тржиште, захваљујући прерађивачкој индустрији, све више захтева црвене плодове и површински и количински. Инсистира се да што веће површине буду баш на Балкану, јер је земљиште овде пуно минерала који погодују плоду шипурка. Овде је повећана концентрација амино и аскорбинске киселине, свих витамина, посебно Це, и пектина који одређују унутрашњи квалитет плода – објашњава наш саговорник.

Цена шипка насталог у органској производњи је сваке године иста, без обзира на род – 2,7 евра по килограму – док је црвени плод настао у комерцијалној производњи 2,5 евра.

Црвене бобице поред којих у Банату често пролазимо извор су здравља које нам је надохват руке. Још један доказ да заборављамо да је природно, ипак, најбоље.

Већи принос на лошим ораницама

Шипак подноси и високе температуре и доста воде. Земљиште не мора да буде првокласно, чак и не подноси квалитетну њиву, јер се тада развија само вегетативна маса, а има мање плода.

– Што је земља неквалитетнија, шипак даје више плода. Интересантна је биљка и јако је захвална. Успева на свим типовима земљишта, осим на песковитим и на слатинастим површинама. На северу Баната падне у просеку око 350 до 400 литара кише годишње, што је сасвим довољно за оптимални развој шипурка, тако да не постоји потреба за заливањем ове биљке – каже Фекете.

Брашно од шипка благодет за људе и животиње

Поред пекмеза и чаја, црвене бобице највише се у свету користе као брашно у пекарској индустрији.

– У Азији је користе као неопходну компоненту концентрата, за сточну храну. Доказано је да су пилићи који једу концентрат са додатком шипка много здравији. У скандинавским земљама свако јутро једу једну кашику брашна од шипка у чаши јогурта, као еликсир здравља – истиче Карољ Фекете.