Veliko spremanje

Kišni dani nizali su se poput kapljica što su ujednačenim ritmom ispadale iz sivih oblaka. Ovakvi vremenski uslovi bili su pogodni ili za veliko spavanje ili za veliko spremanje. Pošto je i njemu i supruzi ostalo po nedelju neiskorišćenih dana odmora od prethodne godine, rešili su da ih upotrebe za ono drugo pomenuto – dakle, veliko spremanje!

Dugo su se već kanili da to učine. U njihovoj nevelikoj kući sa podrumom i tavanom nije više bilo slobodnog mesta u ormanima, komodama, škrinjama i na policama. Sve je bilo, malo je reći krcato, zagušeno, prenatrpano… Čak i da su imali prethodno urađen popis svega postojećeg u njihovom domu, od sitnica do krupnica, teško da bi se ikakav profesionalni statističar mogao tu snaći.

Složni su bili da krenu od kutija na tavanu, jer im se činilo da ćetu biti najlakše da naprave čistku među odavno zaboravljenim stvarima, te da će odricanja biti najmanje bolna. „Hat međutim”, kako je govorio njegov deda, nije na tavanu bilo ni toliko prašine, niti paučine, pa ni buđi koja bi odvratila poglede i prste ruku od sadržaja u kartonskim okvirima.

U prvim kutijama koje su otvorili uredno su bile složene njene školske sveske, bukvar, nekoliko udžbenika „Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva”, plava školska keceljica, spomenar sa katančićem, lastiš i konopac za preskakanje, crvena pionirska marama izgrižena moljcima, kreda, plišani meda, kesica sa sudovčićima, baletske patikice „na prste” u kojima su se još nalazili ostaci krvave vate od nažuljanih devojačkih prstića, leksikon, ukrasne salvete, lutke, presavijen veliki poster Džima Morisona, svežanj koverata sa pismima, novogodišnje čestitke… U drugim kutijama, začudo isto tako uredno smeštene, bile su njegove stvari iz dečačkog i momačkog perioda: pregršt klikera – od staklenaca do gvozdenaca, svežnjevi omiljenog „Politikinog Zabavnika”, albumi sa sličicama fudbalera, košarkaša, poštanske marke, zelena šajkača sa odsluženja vojnog roka, zavežljaj sa petoparcima, tridesetak stripova, trzalica za gitaru, majice sa naštampanim fotografijama Džimija Hendriksa i Če Gevare urađenim u nekadašnjem Bezistanu, golmanski dres, desetak long-plej ploča, stotinak video-kaseta, kasete i stari muzički stub, kasetofon i video-rekorder, rasklopljeni pejdžer, analogni mobilni telefon sa polomljenom antenom, nekoliko papirnih novčanica iz perioda hiperinflacije, čitulje njegovih drugova nastradalih u ratovima devedesetih, brojni telegrami saučešća povodom roditeljskih i rodbinskih gubitaka…

U tišini su prebirali svako po svojim kutijama sa lateks rukavicama navučenim do zglobova šaka. Odlagane tu decenijama, ispunjavale su ceo tavanski prostor. Iako su kutije bile zatvorene poklopcima u njih se bila uvukla neka otužna memla čineći i listove papira i tekstil posebno mekanim i nekako teškim. Nakon što su oboje uglas nešto slično promrmljali, svako je zaklopio svoju kutiju, odneo je dole i stavio na pod kod ulazno/izlaznih vrata.

Nakon tri „tavanska dana” ispraćenih smehom, suzama, sentimentalnim uzvicima, kao na primer: „Jao, sećaš se ovakvog telefonoskog aparata sa brojčanikom, koliko me samo nerviralo besomučno okretanje” ili „Čekaj, a razvodni telefonski kabl koji sam razvlačio do sobe kako bih mogao krišom tebe noću da zovem!”, „Čoveče, kakvu si gustu kosu imao, ne mogu da verujem, gospode Bože, pa desetkovana je?!”, „A vidi tvoj struk, molim te, sećaš se, kada smo prvi put plesali mogao sam sklopljenim šakama ruku da ga obujmim!”, „Pola ekipe sa maturske fotke iselilo se iz zemlje”, „Kod mene se pola preselilo ispod zemlje, tuga ”… na red je došao podrum.

Gomila kutija nosila je u sebi izdanja dnevnih novina od sredine osamdesetih, s početka devedesetih i daljih dvehiljaditih godina. Pompezne naslovne strane sa svim mogućim turbulentnim zbivanjima. U početku hronološki složene a vremenom sve više haotično izmešane, brkale su se stranice sa člancima o uvođenju bonova za benzin i vožnji automobila sa registracijama po principu par-nepar; fotosima aktera Osme sednice CK SK Srbije; organizaciji mitinga na Gazimestanu; najavama zajma za preporod Srbije i fotografijama darodavaca – neretko male dece ili čak beba u čije ime su uplaćivane pozamašne sume; pojavi sumnjivih banaka i piramidalne štednje; uvođenju višepartijskog sistema; rađanju novih političkih lidera i neobjašnjivim ideološkim i suštinskim preobrazbama i lupinzima pojedinaca; velikim demonstracijama nezadovoljnih građana i sukobima neistomišljenika; borbama za slobodu mišljenja, za slobodu izražavanja; borbama za vlast ili održanje na vlasti; sunovratu dinara; piraterijama na svim nivoima; dilerima, švercerima, baržama, nafti, cigaretama; gotovo opštem gubitku pamćenja iliti povremenoj kolektivnoj amneziji; bujanju šovinističkih ideja, verskih sukoba; povampirenju fašizma, rasizma; jačanju kolonijalnih ambicija; monopolizmu velikih korporacija; slabljenju radničkih sindikata; tranziciji; zaduživanjima svih vrsta i na svim nivoima; raznoraznim izdajama, prodajama, zloupotrebama, falsifikatima, aferama; sankcijama svih vrsta; proterivanju stanovništva sa njihovih prostora; NATO agresiji, ubijanju, sakaćenju, kriminalu, otmicama; pojavama kanibalizma; trgovini ljudskim organima; deci ubicama; masovnim stradanjima, pokoljima, bratoubilačkim ratovima, građanskim ratovima, političkim ubistvima; različitim aršinima; restituciji; izborima lokalnim izborima, globalnim; popisima stanovništva; grafitomaniji; pomami za društvenim mrežama; ovisnosti od gadžeta; zavisnostima od opijata svih vrsta; mafijama i klanovima; pandemiji; zagađenju; ekologiji; neprestanim svetskim sukobima; nelegalnim bogaćenjima; krađama; otimačinama; svakojakim hapšenjima i zatvaranjima; atentatima; suđenjima; svedočenjima; revizijama i prekrajanjima istorije; nepravdama; lažima; korupciji; seksualnim aferama; devijacijama, perverzijama, nemoralu; zemljotresima; poplavama; požarima; sušama; gladi; siromaštvu; prekrajanjima granica; terorizmu; svakodnevnom brojanju ubijenih u svetskim ratovima; istovremenim milionskim migracijama stanovnika sa jednog na drugi kraj sveta; podizanju ograda duž granica; skandalima u verskim institucijama; turističkim putovanjima u vasionu; potrazi za novom planetom kao mestom življenja; cvetanju pustinja, poplavama u Sahari; samoubistvima, umiranjima… nestajanjima…

Seli su jedno pored drugog, zagrlili se i duže vreme ćutali a onda započeli sa iznošenjem masivnog tovara iz podrumskih prostorija na sprat nabacujući kutije jednu preko druge kod ulazno/izlaznih vrata.

Kada su očistili podrum prešli su u dnevni boravak. Naredne kutije takođe su bile svojevrsna analitička arhiva njihovih života. Od kolekcije kulinarskih recepata, saveta za dijetnu ishranu, vežbi za pilates i jogu, negu lica i tela u cilju očuvanja mladosti, časopisa sa krojačkim šnitovima, astroloških magazina, nege bašte i cveća, kućnih ljubimaca, proizvodnje organskog povrća, do onih lovačkih i ribolovačkih, auto-moto revija, novinskih isečaka o NLO, vanzemaljcima i natprirodnim pojavama, savetima ruskih doktora i poukama drevnih Kineza, alternativnim načinima lečenja kvantnom medicinom, novim nano tehnologijama, moćima hiperbaričnih komora… I ove kutije završile su kod ulazno/izlaznih vrata.

Iz preostalih ormana izneli su davno izgustirane igračke njihove dece za kojima ni deca njihove dece nemaju potrebu jer ne pripadaju savremenom načinu druženja, zabave i igranja. Hulahop, mini golf za decu, ksilofon, kofice i grabuljice… Sve to, takođe je završilo na gomili kod vrata.

Kada su pomislili da su sve raščistili i da najzad mogu da odahnu, seli su na sofu preko puta vrata. U istom trenutku oboje su shvatili da su im vrata zatrpana. Odbačene stvari još su bile u njihovoj kući. Niti je bilo moguće da neko uđe niti su oni mogli lako da izađu.