Велико спремање

Кишни дани низали су се попут капљица што су уједначеним ритмом испадале из сивих облака. Овакви временски услови били су погодни или за велико спавање или за велико спремање. Пошто је и њему и супрузи остало по недељу неискоришћених дана одмора од претходне године, решили су да их употребе за оно друго поменуто – дакле, велико спремање!

Дуго су се већ канили да то учине. У њиховој невеликој кући са подрумом и таваном није више било слободног места у орманима, комодама, шкрињама и на полицама. Све је било, мало је рећи крцато, загушено, пренатрпано… Чак и да су имали претходно урађен попис свега постојећег у њиховом дому, од ситница до крупница, тешко да би се икакав професионални статистичар могао ту снаћи.

Сложни су били да крену од кутија на тавану, јер им се чинило да ћету бити најлакше да направе чистку међу одавно заборављеним стварима, те да ће одрицања бити најмање болна. „Хат међутим”, како је говорио његов деда, није на тавану било ни толико прашине, нити паучине, па ни буђи која би одвратила погледе и прсте руку од садржаја у картонским оквирима.

У првим кутијама које су отворили уредно су биле сложене њене школске свеске, буквар, неколико уџбеника „Завода за уџбенике и наставна средства”, плава школска кецељица, споменар са катанчићем, ластиш и конопац за прескакање, црвена пионирска марама изгрижена мољцима, креда, плишани меда, кесица са судовчићима, балетске патикице „на прсте” у којима су се још налазили остаци крваве вате од нажуљаних девојачких прстића, лексикон, украсне салвете, лутке, пресавијен велики постер Џима Морисона, свежањ коверата са писмима, новогодишње честитке… У другим кутијама, зачудо исто тако уредно смештене, биле су његове ствари из дечачког и момачког периода: прегршт кликера – од стакленаца до гвозденаца, свежњеви омиљеног „Политикиног Забавника”, албуми са сличицама фудбалера, кошаркаша, поштанске марке, зелена шајкача са одслужења војног рока, завежљај са петопарцима, тридесетак стрипова, трзалица за гитару, мајице са наштампаним фотографијама Џимија Хендрикса и Че Геваре урађеним у некадашњем Безистану, голмански дрес, десетак лонг-плеј плоча, стотинак видео-касета, касете и стари музички стуб, касетофон и видео-рекордер, расклопљени пејџер, аналогни мобилни телефон са поломљеном антеном, неколико папирних новчаница из периода хиперинфлације, читуље његових другова настрадалих у ратовима деведесетих, бројни телеграми саучешћа поводом родитељских и родбинских губитака…

У тишини су пребирали свако по својим кутијама са латекс рукавицама навученим до зглобова шака. Одлагане ту деценијама, испуњавале су цео тавански простор. Иако су кутије биле затворене поклопцима у њих се била увукла нека отужна мемла чинећи и листове папира и текстил посебно меканим и некако тешким. Након што су обоје углас нешто слично промрмљали, свако је заклопио своју кутију, однео је доле и ставио на под код улазно/излазних врата.

Након три „таванска дана” испраћених смехом, сузама, сентименталним узвицима, као на пример: „Јао, сећаш се оваквог телефоноског апарата са бројчаником, колико ме само нервирало бесомучно окретање” или „Чекај, а разводни телефонски кабл који сам развлачио до собе како бих могао кришом тебе ноћу да зовем!”, „Човече, какву си густу косу имао, не могу да верујем, господе Боже, па десеткована је?!”, „А види твој струк, молим те, сећаш се, када смо први пут плесали могао сам склопљеним шакама руку да га обујмим!”, „Пола екипе са матурске фотке иселило се из земље”, „Код мене се пола преселило испод земље, туга ”… на ред је дошао подрум.

Гомила кутија носила је у себи издања дневних новина од средине осамдесетих, с почетка деведесетих и даљих двехиљадитих година. Помпезне насловне стране са свим могућим турбулентним збивањима. У почетку хронолошки сложене а временом све више хаотично измешане, бркале су се странице са чланцима о увођењу бонова за бензин и вожњи аутомобила са регистрацијама по принципу пар-непар; фотосима актера Осме седнице ЦК СК Србије; организацији митинга на Газиместану; најавама зајма за препород Србије и фотографијама дародаваца – неретко мале деце или чак беба у чије име су уплаћиване позамашне суме; појави сумњивих банака и пирамидалне штедње; увођењу вишепартијског система; рађању нових политичких лидера и необјашњивим идеолошким и суштинским преобразбама и лупинзима појединаца; великим демонстрацијама незадовољних грађана и сукобима неистомишљеника; борбама за слободу мишљења, за слободу изражавања; борбама за власт или одржање на власти; суноврату динара; пиратеријама на свим нивоима; дилерима, шверцерима, баржама, нафти, цигаретама; готово општем губитку памћења илити повременој колективној амнезији; бујању шовинистичких идеја, верских сукоба; повампирењу фашизма, расизма; јачању колонијалних амбиција; монополизму великих корпорација; слабљењу радничких синдиката; транзицији; задуживањима свих врста и на свим нивоима; разноразним издајама, продајама, злоупотребама, фалсификатима, аферама; санкцијама свих врста; протеривању становништва са њихових простора; НАТО агресији, убијању, сакаћењу, криминалу, отмицама; појавама канибализма; трговини људским органима; деци убицама; масовним страдањима, покољима, братоубилачким ратовима, грађанским ратовима, политичким убиствима; различитим аршинима; реституцији; изборима локалним изборима, глобалним; пописима становништва; графитоманији; помами за друштвеним мрежама; овисности од гаџета; зависностима од опијата свих врста; мафијама и клановима; пандемији; загађењу; екологији; непрестаним светским сукобима; нелегалним богаћењима; крађама; отимачинама; свакојаким хапшењима и затварањима; атентатима; суђењима; сведочењима; ревизијама и прекрајањима историје; неправдама; лажима; корупцији; сексуалним аферама; девијацијама, перверзијама, неморалу; земљотресима; поплавама; пожарима; сушама; глади; сиромаштву; прекрајањима граница; тероризму; свакодневном бројању убијених у светским ратовима; истовременим милионским миграцијама становника са једног на други крај света; подизању ограда дуж граница; скандалима у верским институцијама; туристичким путовањима у васиону; потрази за новом планетом као местом живљења; цветању пустиња, поплавама у Сахари; самоубиствима, умирањима… нестајањима…

Сели су једно поред другог, загрлили се и дуже време ћутали а онда започели са изношењем масивног товара из подрумских просторија на спрат набацујући кутије једну преко друге код улазно/излазних врата.

Када су очистили подрум прешли су у дневни боравак. Наредне кутије такође су биле својеврсна аналитичка архива њихових живота. Од колекције кулинарских рецепата, савета за дијетну исхрану, вежби за пилатес и јогу, негу лица и тела у циљу очувања младости, часописа са кројачким шнитовима, астролошких магазина, неге баште и цвећа, кућних љубимаца, производње органског поврћа, до оних ловачких и риболовачких, ауто-мото ревија, новинских исечака о НЛО, ванземаљцима и натприродним појавама, саветима руских доктора и поукама древних Кинеза, алтернативним начинима лечења квантном медицином, новим нано технологијама, моћима хипербаричних комора… И ове кутије завршиле су код улазно/излазних врата.

Из преосталих ормана изнели су давно изгустиране играчке њихове деце за којима ни деца њихове деце немају потребу јер не припадају савременом начину дружења, забаве и играња. Хулахоп, мини голф за децу, ксилофон, кофице и грабуљице… Све то, такође је завршило на гомили код врата.

Када су помислили да су све рашчистили и да најзад могу да одахну, сели су на софу преко пута врата. У истом тренутку обоје су схватили да су им врата затрпана. Одбачене ствари још су биле у њиховој кући. Нити је било могуће да неко уђе нити су они могли лако да изађу.