Vučević: Bez Srbije nije zaokružena priča o EU

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je juče da je uvek dobro da se čuje glas istine o Kosovu i Metohiji u Ujedinjenim nacijama, ali da od današnje sednice Saveta bezbednosti UN ne očekuje velike zaključke, s obzirom na polarizovane stavove država članica kad je reč o KiM. Vučević je rekao da je siguran da će svaka rasprava u vezi KiM u SB UN dovesti do jasne polarizacije na države koje priznaju nezavisnost tzv. Kosova i one koje priznaju suverenitet Srbije, u skladu s međunarodnim javnim pravom i Poveljom UN.

„Oni koji misle da je Kosovo nezavisno verovatno će da glorifikuju ili opravdavaju poteze Kurtija i Prištine. Oni koji poštuju međunarodno javno pravo ukazivaće na kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, koje se, nažalost, dešava svakodnevno prema Srbima i nealbanskom stanovništvu na teritoriji KiM”, rekao je Vučević novinarima u Palati „Srbija” posle prijema učenika nagrađenih na svetskim i evropskim takmičenjima, preneo je Tanjug. Podsetio je da je vlada na sednici u ponedeljak usvojila predlog zakona koji se odnosi na proglašenje AP Kosovo i Metohija kao područja posebne socijalne zaštite. „Time država želi dodatno da stimuliše i osnaži srpsku zajednicu i sve one građane na KiM koji sebe doživljaju kao državljane Republike Srbije”, istakao je Vučević.

Dodao je da su usvojene i izmene zakona koje se odnose na organizaciju pravosudnih organa i podrazumevaju osnivanje posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje će biti nadležno za procesuiranje svih krivičnih dela počinjenih na AP Kosovo i Metohija od 2008. godine. Takođe, Viši sud u Beogradu biće nadležan za postupke po tim predmetima ili za takva krivična dela. „Sada nas čeka javno slušanje u Narodnoj skupštini i posle toga da s predsednicom skupštine Anom Brnabić vidimo kada će biti sednica na kojoj ćemo izaći kao vlada s tim predlozima zakona”, kazao je premijer. Dodao je da će biti proglašeni nelegalnim svi akti koji su od 2008. doneti na AP KiM, a koji su suprotni postignutim sporazumima između Beograda i Prištine i važećim ustavnim i zakonskim aktima Srbije.

Premijer je rekao da, u skladu s dogovorom s MMF-om, početkom decembra treba da bude usvojen i budžet za 2025. godinu. Vučević je rekao da je „Otvoreni Balkan” dobra inicijativa, ali da je propuštena šansa da joj se pridruže Crna Gora i Bosna i Hercegovina i da se time zaokruži taj projekat. „To bi bilo idealno i onda bismo dobili punoću ovog prostora i da se pokaže Evropi, ali pre svega nama svima, da možemo da sarađujemo. A ne da jedni i drugi stalno nešto optužujemo, pa primite mene, ali njih nemojte primiti u EU”, rekao je Vučević i dodao da se stiče utisak da „Otvoreni Balkan” trenutno nije u agendi zemalja u okruženju. Vučević je na pitanje da li je nakon Berlinskog procesa „Otvoreni Balkan” još „živ i potreban” rekao da je ta inicijativa živa u smislu da se poštuju postignuti sporazumi, ali da mu se čini da Albanija više nije zainteresovana za taj proces. Podsetio je na izjavu premijera Albanije Edija Rame da je „Otvoreni Balkan” završen proces i da je ispunio svoju misiju.

„Čekamo bliže određivanje nove vlade Severne Makedonije u vezi s tim pitanjem, ali premijer (Hristijan) Mickoski nije otvarao tu temu kad sam bio u Skoplju. Očigledno da nikom nije u agendi”, rekao je Vučević. Dodao je da Nemačka pokušava da da novu snagu i energiju Berlinskom procesu i da ga na „fonu” desetogodišnjice dodatno ponovno osnaži i istakao da nije bitno kako se koja inicijativa zove, ako dovodi do mira i stabilnosti u regionu. Naglasio je da nema uspeha pojedinih država ako ceo zapadni Balkan ne uđe u Evropsku uniju i da bez Srbije kao najveće države u regionu neće biti zaokružena priča o EU.

Istakao je da treba voditi dijalog ka dogovorima o lakšem kretanju ljudi, robe, kapitala i kako da se građani što manje zadržavaju na granicama. „Da napravimo zaista ’uan stop šop’ na granici, a najbolje je da nema zaustavljanja. I pre svega za kargo saobraćaj, da se kamioni što manje zadržavaju. To je od značaja za ekonomiju svih država na ovom prostoru”, naglasio je Vučević.

Kako je rekao, vrlo brzo očekuje preliminarni izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije u slučaju marži trgovinskih lanaca, a uskoro će predmet kontrole biti i farmaceutske ustanove, odnosno način formiranja cena lekova i drugih nemedicinskih sredstava u apotekama. Vučević je novinarima rekao da su članovi komisije tražili sastanak s njim kako bi ga informisali o dosadašnjim saznanjima, nakon kojeg će on predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću preneti sve informacije. „Država na trgovačke lance ne gleda kao na neprijatelje i ne vodi bilo kakav rat koji bi njima onemogućio poslovanje, već traži da cene budu formirane na način koji nalaže tržišna privreda i regulativa o zabrani kartelizacije, odnosno dogovaranja kod formiranja cena”, rekao je premijer.

Dodao je da država ne može da toleriše da neko ima ekstremne profite, a da sve ide nauštrb životnog standarda građana, zbog čega ljudi imaju utisak da je za to kriva država, odnosno njena carinska ili poreska politika, što, kako je rekao, nije istina. Vučević je naveo da trgovci mogu da posluju, otvaraju nove prodavnice i upošljavaju ljude, ističući da bi, s obzirom na promet, mogli da dignu plate zaposlenima, ali da ne mogu da drže cene koje su neuobičajeno visoke u odnosu na praksu u EU. „Niko živ ne može da objasni građanima zašto je u Srbiji sve skuplje u odnosu na iste proizvode u EU, a da ljudi razumeju da to nije zbog carinske ili poreske politike države”, poručio je predsednik vlade.

Podsetio je da je godišnji promet u srpskim trgovinama veći od pet milijardi evra, što je gotovo trećina državnog budžeta. Vučević je dodao i da je razgovarao s ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarem o cenama farmaceutskih proizvoda, ističući uverenje da će i u toj oblasti biti sprovedena provera načina na koji se formiraju cene. „To su vrlo osetljive teme za građane. Reč je o osnovnim životnim namirnicama i lekovima. Država ne može tu da bude nema i gluva i da kaže da se tržište stara samo za sebe. Super je tržište, ali država je regulator koji određuje pravila. Ko hoće da ih poštuje – dobrodošao je, ko neće – neka ide tamo gde to može, a ja vam kažem da to ne može nigde u EU”, naglasio je Vučević.

Kako je kazao, postupak kontrole nije slučajno pokrenut, jer je, naveo je, došlo do čvrstih pokazatelja koji govore u prilog kartelizaciji. Dodao je da će, zahvaljujući kontroli, građani videti kako se formiraju cene, kao i da postoje različiti osnovi za popust kad trgovci kupuju od proizvođača – ne samo na osnovu količine, već i prostora u kojem se prodaju proizvodi, vremena otplate, reklamiranja i drugo. „A onda vidite ogromnu razliku između cene po kojoj su platili i za koju prodaju proizvod”, istakao je Vučević. Naveo je da, kad neko kupuje u velikim količinama, dobija popust, a zatim vanfakturne popuste. „Na kojem mestu želiš da tvoj proizvod stoji u prodavnicama, da li želiš da te reklamiramo u našim oglasnim materijalima ili ne... a onda to sve utiče na njihovu kupovnu cenu, odnosno na to kako oni prave svoj posao. Ali, nije dobro da vi zadržite izlaznu cenu, odnosno cenu za građane, kao da ste kupili po redovnoj ceni od proizvođača”, kazao je Vučević.

Premijer je pojasnio da tako nastaju ekstremne marže, odnosno veliki profiti, što nije dobro za građane kao kupce, niti za proizvođače. „Siguran sam da će ovu proveru podržati i proizvođači, jer je i njihov interes da budu u fer odnosu jedni s drugima”, rekao je Vučević. Dodao je da farmaceutske ustanove sada imaju dovoljno vremena da same provere da li formiraju cene na način na koji bi one trebalo da se formiraju. „Bez ičeg, bez pretnje, bez nekog disciplinovanja. Država radi svoj posao u skladu s Ustavom i zakonima i neće dozvoliti nikako divljanje cena i inflacije. Mi smo spustili inflaciju na gotovo na četiri odsto. Projektujemo rast BDP-a između 3,8 i četiri odsto i upravo je posao države da bude korektivni faktor, donosilac zakona, odnosno regulator pravila tržišnog poslovanja na našoj teritoriji”, rekao je premijer.

Dolazak OCSiAI-a potvrda da je naša zemlja dobra za investicije

U Staroj Pazovi svečano je juče otvoreno postrojenje za proizvodnju luksemburške kompanije OCSiAI, najvećeg svetskog proizvođača grafenskih nanocevi, a premijer Miloš Vučević poručio je da dolazak ove kompanije pokazuje da je Srbija dobro mesto za investicije i najbolja pozivnica i za ostale. Premijer je, posle obilaska postrojenja, rekao da sve što je čuo i video deluje kao pravi „matriks” kad je reč o tehnologiji, dodajući da sve što se bude proizvodilo ovde u Srbiji ima dodira s gotovo svim proizvodnim procesima i ekonomijama širom sveta i da će se izvoziti u više od 50 država. Vučević je podsetio da više od dve trećine investicija u regionu završi u Srbiji, i to pored svih izazova koji postoje u svetu, i dodao da je, uprkos tim izazovima, i ove godine iznos investicija veći u odnosu na lane.

Premijer je podsetio i da je Srbija prvi put dobila investicioni rejting zahvaljujući fiskalnoj stabilnosti i dolasku kompanija. „Nadam se da ćete dobro raditi ovde. Ovo je velika stvar za Srbiju i Staru Pazovu”, rekao je Vučević i dodao da vrednosti koji se proizvode u ovoj kompaniji utiču na BDP države. Istakao je da ga je obradovala vest da je rukovodstvo kompanije predvidelo i širenje svog biznisa, dodajući da će na taj način i država moći da ulaže dalje u infrastrukturu.

Izvršni direktor OCSiAI grupe Konstantin Notman izjavio je da pokreću najmoderniju fabriku i novi hab i zahvalio Vladi Srbije i opštini Stara Pazova, naglasivši da je država uspela da napravi srpsku privredu privlačnom za strane investitore. Ambasador Luksemburga u Beogradu Mark Hubš izrazio je zadovoljstvo što kao novopostavljeni ambasador prisustvuje ceremoniji i što je svedok, kako je rekao, istorijskih bilateralnih odnosa između Srbije i Luksemburga. Rekao je da će investicija biti na korist budućim generacijama, a ukazao je istovremeno na geopolitičke okolnosti, kao što su tenzije između supersila, manje ugovora između EU i Kine, trenutni rat na Bliskom istoku, sve jači protekcionizam i da je zato važno da se sarađuje. Iz kompanije su naveli da se postrojenje za proizvodnju grafenskih nanocevi u Srbiji prostire na površini od 10.000 metara kvadratnih, zapošljavaće 200 ljudi, a ukupna vrednost investicije je 40 miliona evra.