Obradović je bio naša prva opcija

INTERVJU
Prvi ministar finansija Slovenije otkako se otcepila od SFRJ Dušan Šešok započeo je svoj četvrti mandat na mestu predsednika Košarkaškog saveza te zemlje, čija će nam reprezentacija biti rival na 36. evropskom prvenstvu u Poljskoj (7-20. septembar 2009). Povod za razgovor s njim nije međusobni susret (8. septembra) koji će, inače, imati veliki značaj za konačan plasman, pošto će obe selekcije biti autsajderi protiv svetskog šampiona Španije i favoriti u susretu s Velikom Britanijom. Prve tri ekipe idu dalje, a bodovi se prenose.

Pitanja koja se maltene punu deceniju vrte oko slovenačke košarke jesu – zašto ne može da iskaže svoj potencijal, zašto joj neki njeni igrači okreću leđa, zašto gubi „dobijene” utakmice, da li je za slab karakter ekipe kriv selektor… Poslednji meč na evropskoj sceni, prošlog leta na Evropskom prvenstvu u Španiji, Slovenci su izgubili od Grka u četvrtfinalu, iako su vodili sa 16 poena razlike. Zato su i odbrojani dani selektoru Alešu Pipanu, a njegov naslednik biće izabran sredinom decembra. Kako kaže Šešok, glavni kandidat Saveza za to mesto bio je naš bivši selktor Želimir Obradović (klub Panatinaikos). Ali, pre no što nam ispriča nešto više o tome, podseća nas na svoj staž u KS Slovenije:

– Na čelu Saveza sam od 1996. godine, a član sam i Izvršnog odbora finansijske komisije Saveza. Od 1995. bio sam na svim evropskim prvenstvima, što znači, sa Poljskom, punih 14 godina.

Šta nedostaje reprezentaciji koja ima barem 10 vrhunskih igrača (Nesterović, Lakovič, Bećirović, Erazem Lorbek, Smodiš, Nahbar, Brezec, Vujačić, Milić i Dragič) da osvoji evropsku medalju?

– Imamopotencijal za medalju. Imali smo šansu da je osvojimo u Beogradu 2005. i u Madridu 2007, ali, pored ostalog, nismo imali ni sreće. Mora mnogo toga da se poklopi za medalju, jer barem desetak selekcija ima kvalitet za to. Nadam se da će i nama uskoro da se sklope kockice, možda već u Poljskoj.

Srbija stvara novu generaciju za Olimpijske igre u Londonu 2012, dok Slovenija, barem na papiru, ima gotov tim za velika dela?

– Naš tim tek treba da pokaže koliko vredi, a mi mislimo da vredi mnogo. Ovo je njegovo vreme, jer posle Igara u Londonu 2012. doći će do smene generacija, a mladi nam nisu tako dobri kao seniori. Dobro znamo šta Srbija predstavlja u košarci. Ona je izbacila znatno više vrhunskih igrača od nas i još ih stvara, što se vidi i po rezultatima mlađih selekcija. Pitanje je trenutka kada će Srbija opet biti prva i u seniorskoj konkurenciji. Nije nerealno da se to dogodi možda već u Poljskoj…

Pominje se više kandidata za novog selektora Slovenije i svi su domaći treneri (Zdovc, M. Bećirović, Filipovski, Martić...). Čuli smo da je Jurij Zdovc već viđen za to mesto?

– Najkasnije kroz tri nedelje imaćemo novog selektora, ali trenutno ne mogu da kažem ko je najbliži toj funkciji.

Malo se zna o tome da ste u nekoliko navrata „lovili” najbolje srpske trenere. Ako se ne varamo, Vaša stara želja je bio i sadašnji slektor Srbije Dušan Ivković koji je, zbog svog stava da želi da vodi samo nacionalni tim svoje zemlje, već odbio neke slične ponude?

– O Ivkoviću ne treba trošiti reči. Hteli smo ga za selektora još 2002. godine, razgovarali smo s njim o tome, ali je problem bio novac. Pošto je Srbija dala najbolje trenere u Evropi, logično je što smo se interesovali za njene trenere. Tako je i Željko Obradović bio naša prva opcija za naredni ciklus, koji počinje u Poljskoj. Ali s njim nismo ni došli do razgovora o novcu, pošto nam je u startu rekao da ga prilično iscrpljuje klupska košarka i da mu je preko leta potreban odmor. Da budem iskren, očekivali smo da će nas odbiti, ali hteli smo barem da probamo. Od ostalih stručnjaka koji su nas u startu interesovali bili su hrvatski treneri Jasmin Repeša i Neven Spahija, međutim, prvi nastavlja da radi kao selektor Hrvatske, a drugi je na klupi španske Pamese pa samim tim, imajući u vidu zakone u španskoj ACB ligi, ne može da radi kao selektor.

Postoji mišljenje da slovenački treneri nisu tako veliki autoriteti da bi se izborili s košarkaškim zvezdama i da je to ključ problema?

– Mišljenja su različita. Neki misle da je ključ selektor, a ja smatram da najviše zavisi od igrača. Naši najbolji košarkaši imaju veliki kvalitet i ogromno iskustvo i smatram da bi oni mogli malo više da preuzmu na sebe. Da se odbrani neki važan napad protivnika i da se pogodi koš kad treba. Svako može da pogodi trojku, ali cenu igrača određuje to da li može da je da u poslednjim trenucima, kad se lomi rezultat.

Da li će Slovenija u Poljskoj, najzad, biti u najboljem sastavu i šta će biti njen cilj?

– Imamo neke nagoveštaje da ćemo u Poljsku otići u najboljem sastavu. Moja želja je medalja, a ciljeve će odrediti novi selektor. Savez će, kao i do sada, obezbediti najbolje moguće uslove: vrhunske hotele, biznis klasu u avionu, kompletan trenerski tim, neophodno tehničko osoblje, dva fizioterapeuta… Ostalo je na selektoru i igračima.

Aleksandar Miletić

-----------------------------------------------------------

Srbija najmanje zavisi od NLB lige

O regionalnoj košarkaškoj NLB ligi…

– Još 1995. ili 1996. godine govorio sam da moramo da razmišljamo o zajedničkoj ligi. U Sloveniji nemamo dovoljno dobrih klubova za jaku ligu, dok Srbija, koja ima nekoliko odličnih timova, najmanje zavisi od NLB lige. Smatram, ipak, da je ova liga dobra za sve u regionu i da je dobro organizovana.

------------------------------------------------------------

Još čekamo da nam Srbija vrati zgradu od 6.000 kvadrata

Dušan Šešok, jedan od dvojice vlasnika kompanije „Iskra” (glavni sponzor slovenačke reprezentacije) kaže da ima mnogo prijatelja u Srbiji, ali i jedan veliki problem:

– Još čekamo da se Iskri vrati vlasništvo nad zgradom u Beogradu, koja se nalazi kraj „Simpa”, na adresi Hadži Nikole Živkovića broj 2, i ima 6.000 kvadratnih metara. Ta zgrada je nacionalizovana. Dok nam se ona ne vrati, teško ćemo se odlučiti da investiramo u Srbiji. Ona je izgrađena novcem iz Slovenije. Iznenađen sam da na nju čekamo 20 godina. Smatram da ako Srbija želi da uđe u Evropsku uniju, mora da rešava i ovakve stvari. Ipak, to se ne odražava na moje privatne odnose sa Srbijom u kojoj imam mnogo prijatelja. To me i teši, da će jednom na vlast doći neko ko će moći da uradi nešto više.