Обрадовић је био наша прва опција

ИНТЕРВЈУ
Први министар финансија Словеније откако се отцепила од СФРЈ Душан Шешок започео је свој четврти мандат на месту председника Кошаркашког савеза те земље, чија ће нам репрезентација бити ривал на 36. европском првенству у Пољској (7-20. септембар 2009). Повод за разговор с њим није међусобни сусрет (8. септембра) који ће, иначе, имати велики значај за коначан пласман, пошто ће обе селекције бити аутсајдери против светског шампиона Шпаније и фаворити у сусрету с Великом Британијом. Прве три екипе иду даље, а бодови се преносе.

Питања која се малтене пуну деценију врте око словеначке кошарке јесу – зашто не може да искаже свој потенцијал, зашто јој неки њени играчи окрећу леђа, зашто губи „добијене” утакмице, да ли је за слаб карактер екипе крив селектор… Последњи меч на европској сцени, прошлог лета на Европском првенству у Шпанији, Словенци су изгубили од Грка у четвртфиналу, иако су водили са 16 поена разлике. Зато су и одбројани дани селектору Алешу Пипану, а његов наследник биће изабран средином децембра. Како каже Шешок, главни кандидат Савеза за то место био је наш бивши селктор Желимир Обрадовић (клуб Панатинаикос). Али, пре но што нам исприча нешто више о томе, подсећа нас на свој стаж у КС Словеније:

– На челу Савеза сам од 1996. године, а члан сам и Извршног одбора финансијске комисије Савеза. Од 1995. био сам на свим европским првенствима, што значи, са Пољском, пуних 14 година.

Шта недостаје репрезентацији која има барем 10 врхунских играча (Нестеровић, Лакович, Бећировић, Еразем Лорбек, Смодиш, Нахбар, Брезец, Вујачић, Милић и Драгич) да освоји европску медаљу?

– Имамопотенцијал за медаљу. Имали смо шансу да је освојимо у Београду 2005. и у Мадриду 2007, али, поред осталог, нисмо имали ни среће. Мора много тога да се поклопи за медаљу, јер барем десетак селекција има квалитет за то. Надам се да ће и нама ускоро да се склопе коцкице, можда већ у Пољској.

Србија ствара нову генерацију за Олимпијске игре у Лондону 2012, док Словенија, барем на папиру, има готов тим за велика дела?

– Наш тим тек треба да покаже колико вреди, а ми мислимо да вреди много. Ово је његово време, јер после Игара у Лондону 2012. доћи ће до смене генерација, а млади нам нису тако добри као сениори. Добро знамо шта Србија представља у кошарци. Она је избацила знатно више врхунских играча од нас и још их ствара, што се види и по резултатима млађих селекција. Питање је тренутка када ће Србија опет бити прва и у сениорској конкуренцији. Није нереално да се то догоди можда већ у Пољској…

Помиње се више кандидата за новог селектора Словеније и сви су домаћи тренери (Здовц, М. Бећировић, Филиповски, Мартић...). Чули смо да је Јуриј Здовц већ виђен за то место?

– Најкасније кроз три недеље имаћемо новог селектора, али тренутно не могу да кажем ко је најближи тој функцији.

Мало се зна о томе да сте у неколико наврата „ловили” најбоље српске тренере. Ако се не варамо, Ваша стара жеља је био и садашњи слектор Србије Душан Ивковић који је, због свог става да жели да води само национални тим своје земље, већ одбио неке сличне понуде?

– О Ивковићу не треба трошити речи. Хтели смо га за селектора још 2002. године, разговарали смо с њим о томе, али је проблем био новац. Пошто је Србија дала најбоље тренере у Европи, логично је што смо се интересовали за њене тренере. Тако је и Жељко Обрадовић био наша прва опција за наредни циклус, који почиње у Пољској. Али с њим нисмо ни дошли до разговора о новцу, пошто нам је у старту рекао да га прилично исцрпљује клупска кошарка и да му је преко лета потребан одмор. Да будем искрен, очекивали смо да ће нас одбити, али хтели смо барем да пробамо. Од осталих стручњака који су нас у старту интересовали били су хрватски тренери Јасмин Репеша и Невен Спахија, међутим, први наставља да ради као селектор Хрватске, а други је на клупи шпанске Памесе па самим тим, имајући у виду законе у шпанској АЦБ лиги, не може да ради као селектор.

Постоји мишљење да словеначки тренери нису тако велики ауторитети да би се изборили с кошаркашким звездама и да је то кључ проблема?

– Мишљења су различита. Неки мисле да је кључ селектор, а ја сматрам да највише зависи од играча. Наши најбољи кошаркаши имају велики квалитет и огромно искуство и сматрам да би они могли мало више да преузму на себе. Да се одбрани неки важан напад противника и да се погоди кош кад треба. Свако може да погоди тројку, али цену играча одређује то да ли може да је да у последњим тренуцима, кад се ломи резултат.

Да ли ће Словенија у Пољској, најзад, бити у најбољем саставу и шта ће бити њен циљ?

– Имамо неке наговештаје да ћемо у Пољску отићи у најбољем саставу. Моја жеља је медаља, а циљеве ће одредити нови селектор. Савез ће, као и до сада, обезбедити најбоље могуће услове: врхунске хотеле, бизнис класу у авиону, комплетан тренерски тим, неопходно техничко особље, два физиотерапеута… Остало је на селектору и играчима.

Александар Милетић

-----------------------------------------------------------

Србија најмање зависи од НЛБ лиге

О регионалној кошаркашкој НЛБ лиги…

– Још 1995. или 1996. године говорио сам да морамо да размишљамо о заједничкој лиги. У Словенији немамо довољно добрих клубова за јаку лигу, док Србија, која има неколико одличних тимова, најмање зависи од НЛБ лиге. Сматрам, ипак, да је ова лига добра за све у региону и да је добро организована.

------------------------------------------------------------

Још чекамо да нам Србија врати зграду од 6.000 квадрата

Душан Шешок, један од двојице власника компаније „Искра” (главни спонзор словеначке репрезентације) каже да има много пријатеља у Србији, али и један велики проблем:

– Још чекамо да се Искри врати власништво над зградом у Београду, која се налази крај „Симпа”, на адреси Хаџи Николе Живковића број 2, и има 6.000 квадратних метара. Та зграда је национализована. Док нам се она не врати, тешко ћемо се одлучити да инвестирамо у Србији. Она је изграђена новцем из Словеније. Изненађен сам да на њу чекамо 20 година. Сматрам да ако Србија жели да уђе у Европску унију, мора да решава и овакве ствари. Ипак, то се не одражава на моје приватне односе са Србијом у којој имам много пријатеља. То ме и теши, да ће једном на власт доћи неко ко ће моћи да уради нешто више.