Sukob Zapada i BRIKS-a obeležiće narednu dekadu

Samit BRIKS-a plus u Kazanju potvrdio je, između ostalog, da na globalnoj sceni postoji znatan otpor kolektivnom Zapadu u njegovom tekućem pokušaju da zadrži globalnu dominaciju s međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima i neoliberalnoj ideološko-političkoj osnovi. Potvrda leži u samoj činjenici da je samit uopšte održan pod predsedavanjem Rusije i u njoj samoj, koju je kolektivni Zapad potpuno izopštio iz svog delovanja i viđenja tekućih međunarodnih odnosa i svih drugih vidova saradnje (sport, kultura, opšta komunikacija...). Reprezentativnost subjekata, koji su inače suprotstavljeni u nizu značajnih međusobnih i globalnih pitanja i stavova (Kina, Vijetnam, Indija, Egipat, Iran, S. Arabija, Turska, Brazil, Venecuela...), uverljivo govori u prilog objedinjenom motivu globalnog Juga za novi poredak kroz otpor globalnoj dominaciji kolektivnog Zapada. U ovom kontekstu Kazanj je definitivno potvrdio da je svet podeljen i multipolaran.

Posebnu pažnju zaslužuju prisustvo i učešće OUN, u liku generalnog sekretara Guteresa, kao vid specifičnog otpora tretmanu mesta i uloge OUN i njega samog s političkim značenjem. Reč je pre svega o pristupu kolektivnog Zapada, koji daje prednost „novom” neoliberalnom svetskom poretku prema pravilima u odnosu na povelju i vladajuće principe međunarodnog prava. Treba dodati da na odluku Guteresa i OUN o prisustvu i učešću na samitu utiču i aktuelni sukobi (BI, Ukrajina) s odsustvom reakcija SAD i kolektivnog Zapada na dosta kontroverzne stavove Izraela, a delom i Ukrajine, prema OUN i njemu samom kao instituciji. Imajući u vidu visok nivo učesnika s globalnim uticajem i subjekata koji na direktan (Rusija, Iran) i indirektan način (Zaliv, Egipat) učestvuju u sukobima i inicijative (Kina–Brazil) za mirno rešenje, bilo je prirodno učešće OUN u skladu s ciljevima povelje i odgovornosti za mir i razvoj u svetu, uz potrebu podrške mestu i ulozi OUN, kao i validnosti sistema zasnovanog na povelji i međunarodnom pravu. Učešće Guteresa i OUN na ovaj način istovremeno su iskazali i neku vrstu otpora sankcionoj politici Zapada i priklanjanje globalnoj većini koja to ne sledi. Sa svoje strane, BRIKS plus je na samitu i u završnoj deklaraciji jasno potvrdio opredeljenje za poredak zasnovan na Povelji OUN i principima međunarodnog prava s posebnim podvlačenjem ravnopravnosti u saradnji, jednakosti, nemešanja.

Poseban otpor BRIKS plus je iskazao prema delovanju svetskih finansijskih institucija Svetskoj banci (SB) i MMF i zapadnoj dominaciji nad njima. U žiži otpora je (zlo)upotreba ovih institucija prevashodno u funkciji interesa razvijenog Zapada s jedne i rastućeg socijalnoekonomskog jaza na globalnom planu na štetu kolektivnog Juga s druge strane. U prvom planu su problemi prezaduženosti, siromaštva, klimatskih promena, dalja strategija održivog razvoja, u kojima globalni jug ne prepoznaje transparentno i ravnopravno postavljanje SB i MMF-a, odnosno Zapada. U ovaj kontekst treba pridodati i otpore dominaciji dolara, kao svetske rezervne valute, te nastojanja zemalja u BRIKS-u i oko njega da koriste domaće valute u međusobnim plaćanjima, kao i pokušaje u traženju rešenja za neki vid „sopstvene” valute.

Posle samita BRIKS-a u Kazanju neizbežan je zaključak da svet ulazi u narednu fazu definisanja novog svetskog poretka, u čemu već deluje sukob dva koncepta: kolektivnog Zapada na čelu sa SAD radi očuvanja dominantnog položaja zasnovanog na pravilima i već utvrđenim ideološko-političkim i geostrateškim liberalno-demokratskim premisama: kolektivnog juga na čelu s jezgrom BRIKS-a Kina, Indija, Rusija, s oslanjanjem na reafirmaciju normi, principa i standarda zacrtanih u Povelji OUN i posebnim osloncem na identitetsko-suverenističke korene i vrednosti, zatim na jednakost i ravnopravnost u globalnim odnosima i najzad na povratak miroljubivoj koegzistenciji. Nezavisno od analiza i ocena rezultata samog samita u Kazanju, njegovim održavanjem, naglašenim zanemarivanjem glavnih aktuelnih geopolitičkih zapadnih stavova i iskazanim otporima dominaciji kolektivnog Zapada, taj sukob je otvoren i obeležiće, kao neizbežan konkretan proces, narednu dekadu u odvijanju međunarodnih odnosa. U ovome će posebnu opasnost predstavljati rizik tekućih i novih sukoba do granica najvišeg intenziteta, jer su suprotstavljeni koncepti, čini se, nepovratno udaljeni, a interes za realizaciju ciljeva svake od strana visoko postavljen. Sukob u ekonomsko-tehnološkoj sferi dobija posebnu težinu i najviši operativno-strateški značaj.

Što se Srbije tiče, dobro je postupila podrazumevajući realnu međuzavisnost u okruženju i na strateškom pravcu uz uvažavanje, odgovarajućim učešćem, mesta, uloge i neizbežnog globalnog uticaja platforme BRIKS na tekuće i buduće međunarodne odnose i sopstvene državne, nacionalne interese i važnost značajnih i konkretnih elemenata i subjekata, te prioritet postavljanja u njihovom ostvarivanju.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista