Сукоб Запада и БРИКС-а обележиће наредну декаду

Самит БРИКС-а плус у Казању потврдио је, између осталог, да на глобалној сцени постоји знатан отпор колективном Западу у његовом текућем покушају да задржи глобалну доминацију с међународним поретком заснованим на правилима и неолибералној идеолошко-политичкој основи. Потврда лежи у самој чињеници да је самит уопште одржан под председавањем Русије и у њој самој, коју је колективни Запад потпуно изопштио из свог деловања и виђења текућих међународних односа и свих других видова сарадње (спорт, култура, општа комуникација...). Репрезентативност субјеката, који су иначе супротстављени у низу значајних међусобних и глобалних питања и ставова (Кина, Вијетнам, Индија, Египат, Иран, С. Арабија, Турска, Бразил, Венецуела...), уверљиво говори у прилог обједињеном мотиву глобалног Југа за нови поредак кроз отпор глобалној доминацији колективног Запада. У овом контексту Казањ је дефинитивно потврдио да је свет подељен и мултиполаран.

Посебну пажњу заслужују присуство и учешће ОУН, у лику генералног секретара Гутереса, као вид специфичног отпора третману места и улоге ОУН и њега самог с политичким значењем. Реч је пре свега о приступу колективног Запада, који даје предност „новом” неолибералном светском поретку према правилима у односу на повељу и владајуће принципе међународног права. Треба додати да на одлуку Гутереса и ОУН о присуству и учешћу на самиту утичу и актуелни сукоби (БИ, Украјина) с одсуством реакција САД и колективног Запада на доста контроверзне ставове Израела, а делом и Украјине, према ОУН и њему самом као институцији. Имајући у виду висок ниво учесника с глобалним утицајем и субјеката који на директан (Русија, Иран) и индиректан начин (Залив, Египат) учествују у сукобима и иницијативе (Кина–Бразил) за мирно решење, било је природно учешће ОУН у складу с циљевима повеље и одговорности за мир и развој у свету, уз потребу подршке месту и улози ОУН, као и валидности система заснованог на повељи и међународном праву. Учешће Гутереса и ОУН на овај начин истовремено су исказали и неку врсту отпора санкционој политици Запада и приклањање глобалној већини која то не следи. Са своје стране, БРИКС плус је на самиту и у завршној декларацији јасно потврдио опредељење за поредак заснован на Повељи ОУН и принципима међународног права с посебним подвлачењем равноправности у сарадњи, једнакости, немешања.

Посебан отпор БРИКС плус је исказао према деловању светских финансијских институција Светској банци (СБ) и ММФ и западној доминацији над њима. У жижи отпора је (зло)употреба ових институција превасходно у функцији интереса развијеног Запада с једне и растућег социјалноекономског јаза на глобалном плану на штету колективног Југа с друге стране. У првом плану су проблеми презадужености, сиромаштва, климатских промена, даља стратегија одрживог развоја, у којима глобални југ не препознаје транспарентно и равноправно постављање СБ и ММФ-а, односно Запада. У овај контекст треба придодати и отпоре доминацији долара, као светске резервне валуте, те настојања земаља у БРИКС-у и око њега да користе домаће валуте у међусобним плаћањима, као и покушаје у тражењу решења за неки вид „сопствене” валуте.

После самита БРИКС-а у Казању неизбежан је закључак да свет улази у наредну фазу дефинисања новог светског поретка, у чему већ делује сукоб два концепта: колективног Запада на челу са САД ради очувања доминантног положаја заснованог на правилима и већ утврђеним идеолошко-политичким и геостратешким либерално-демократским премисама: колективног југа на челу с језгром БРИКС-а Кина, Индија, Русија, с ослањањем на реафирмацију норми, принципа и стандарда зацртаних у Повељи ОУН и посебним ослонцем на идентитетско-суверенистичке корене и вредности, затим на једнакост и равноправност у глобалним односима и најзад на повратак мирољубивој коегзистенцији. Независно од анализа и оцена резултата самог самита у Казању, његовим одржавањем, наглашеним занемаривањем главних актуелних геополитичких западних ставова и исказаним отпорима доминацији колективног Запада, тај сукоб је отворен и обележиће, као неизбежан конкретан процес, наредну декаду у одвијању међународних односа. У овоме ће посебну опасност представљати ризик текућих и нових сукоба до граница највишег интензитета, јер су супротстављени концепти, чини се, неповратно удаљени, а интерес за реализацију циљева сваке од страна високо постављен. Сукоб у економско-технолошкој сфери добија посебну тежину и највиши оперативно-стратешки значај.

Што се Србије тиче, добро је поступила подразумевајући реалну међузависност у окружењу и на стратешком правцу уз уважавање, одговарајућим учешћем, места, улоге и неизбежног глобалног утицаја платформе БРИКС на текуће и будуће међународне односе и сопствене државне, националне интересе и важност значајних и конкретних елемената и субјеката, те приоритет постављања у њиховом остваривању.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа