Zelenski sad želi da liči na Trampa

Predstojeći izbori u Sjedinjenim Državama imaće ozbiljne posledice po Kijev, piše „Vašington post“

Zvanični stav je, naravno, da će Kijev raditi sa svakim političarem koga Amerikanci izaberu i koji se pridržava principijelne diplomatske linije nemešanja u unutrašnje stvari saveznika. Ali iza zatvorenih vrata, neki u vladi Zelenskog kažu da vide potencijalne koristi od pobede Donalda Trampa, iako je republikanac u više navrata kritikovao visoku potrošnju SAD na Ukrajinu i zagovarao brz završetak sukoba, što bi moglo da koristi Rusiji.

Autor članka napominje da su ukrajinski zvaničnici spremni da se Tramp vrati u Ovalni kabinet, verujući da će Zelenski moći da utiče na njega.

Usred osećaja da status kvo više ne funkcioniše, ukrajinski zvaničnici privatno kažu da su spremni za novi pristup američke administracije.

Aktuelna potpredsednica Kamala Haris će verovatno zadržati status kvo ako bude izabrana, i dok Ukrajinci zahvaljuju SAD na vojnoj pomoći, oni se žale da je Bela kuća previše oprezna i prespora u svojim odlukama diktirana željom da se izbegne eskalacija sa Kremljom. Kako je Rusija napredovala na bojnom polju i preuzela kontrolu nad još više ukrajinskih gradova i sela tokom prošle godine, zvaničnici u Kijevu su se sve više žalili da status kvo ne funkcioniše i da njihovi zahtevi za snažnijim oružjem i labavija ograničenja njegove upotrebe ne dobijaju nikakve odgovor.

Petogodišnja napetost

U Trampovim odnosima sa Zelenskim postoji napetost još od 2019. Tada je republikanac, kao predsednik, odbio da pruži vojnu pomoć Ukrajini, pokušavajući da izvrši pritisak na Zelenskog kako bi on iskopao inkriminišuće dokaze o poslovnim transakcijama sina Džoa Bajdena Hantera u Ukrajini. Ovaj korak je doveo do pripreme opoziva Trampa u Predstavničkom domu SAD zbog optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa (bivšeg predsednika je Senat kasnije oslobodio).

Ukrajinski zvaničnici odbacuju tvrdnje da bi pobeda Trampa bila katastrofa za Kijev i da su užasnuti mogućnošću za takav ishod. U kabinetu Zelenskog vlada optimizam, a njegovi savetnici se nadaju da ukrajinski lider može uticati na Trampa ako uspostave lični odnos.

„Naravno, administracija Zelenskog bolje razume Trampa“, rekao je ukrajinski zvaničnik koji je radio u vladi Zelenskog tokom Trampovog predsedavanja. Kao i drugi pomenuti u ovom članku, on je radije govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljive prirode pitanja o kome se raspravlja.

Prema rečima zvaničnika, Zelenski je uvek video sličnosti između sebe i republikanca, što je, prema rečima ukrajinskog lidera, trebalo da doprinese izgradnji dobrih odnosa. Obojica su na vlast došla iz pozadina netipičnih za politički sistem: Tramp dolazi iz poslovnog sveta, Zelenski je komičar.

„Zelenski i njegov tim „vole jednostavna rešenja“, primetio je zvaničnik. „A Tramp je čovek jednostavnih rešenja.

Mirovni plan koji plaši Kijev

Kandidat za predsednika SAD iz Republikanske partije je više puta rekao da će, ako pobedi na izborima, pomoći Rusiji i Ukrajini da se brzo dogovore da okončaju sukob – ali nije ulazio u detalje. Njegov potpredsednik Džej Di Vens, na koga mnogi ukrajinski zvaničnici gledaju sa sumnjom, pomenuo je mirovni plan koji bi zamrznuo sukob duž sadašnjih linija fronta, ostavljajući veći deo zemlje pod ruskom kontrolom.

U intervjuu za skandinavske publikacije u sredu, Zelenski je izgleda odgovorio na Trampove reči o brzom rešenju, rekavši: „Mi smo i za brzo mirno rešenje, ali ne treba da plaćamo za to. Mi nismo agresori. Rusija je agresor neka plate."

Tramp je Zelenskog nazvao „jednim od najvećih prodavaca koje je ikada video“, misleći na količinu pomoći koju je Kijev dobio od Sjedinjenih Država. Ali je republikanac i krivio ukrajinskog lidera za početak sukoba, rekavši da „nikada nije trebalo da dozvoli da dođe do ovog sukoba“.

Tramp je takođe rekao da Rusija nikada ne bi pokrenula vojnu operaciju da je on i dalje na funkciji, i više puta je izrazio divljenje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, nazivajući neke od njegovih strateških odluka „pametnim“ i „briljantnim“.

U intervjuu u sredu, Zelenski je primetio da američki narod dosledno podržava stav Ukrajine „jer razume da branimo naše zajedničke vrednosti“. Prema rečima ukrajinskog lidera, ako podrška SAD opadne, „oslanjaćemo se na sebe, na jedinstvo u Evropi i na javno mnjenje u Državama“.

Dva druga ukrajinska zvaničnika izjavila su da uprkos Trampovom negativnom stavu o ukrajinskom sukobu, veruju da je to zapravo samo retorika kampanje koja neće nužno biti u korelaciji sa njegovim postupcima kao predsednika.

Međutim, neki ukrajinski zvaničnici su priznali da je verovatnoća negativnih posledica [Trampovog izbora za Ukrajinu] veća i zabrinuti su da bi republikanac mogao da insistira da Kijev napravi teritorijalne ustupke tokom pregovora, čemu se kancelarija Zelenskog kategorički protivi.

Drugi visoki ukrajinski zvaničnik podseća da su se u predsedničkoj kancelariji prošle godine, pre mirovnog samita o Ukrajini u Saudijskoj Arabiji (na kome mnoge zemlje nisu potrudile da prisustvuju), savetnici Zelenskog žalili da bi „da je Tramp bio predsednik, sve bi bilo drugačije“ jer „bi još zemalja došlo“.

Biće bolje, nadam se

Tramp i Zelenski sastali su se prvi put od početka ruske specijalne operacije u septembru. Sastanak je na brzinu dogovoren u Njujorku i trajao je manje od sat vremena. Republikanac je rekao da mu je bila "čast" sastati se sa Ukrajincem, ali je kratak govor okupljenim novinarima nakon sastanka pokazao nespretnost u interakciji Zelenskog sa Trampom u pogledu njegovog pogleda na sukob.

Pre sastanka sa ukrajinskim liderom, republikanac je podsetio da je izgradio „veoma dobre odnose“ i sa Zelenskim i sa Putinom. Lider Ukrajine smatrao je neophodnim da interveniše: „Nadam se da će naši odnosi biti još bolji. Gospodin Tramp i ja imamo dosta sličnosti, imamo uvek na umu jednostavna rešenja a i u politiku smo ušli "iz drugog sveta".

Budući da budućnost Ukrajine potencijalno zavisi od predstojećih predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, Ukrajinci napeto „čekaju“, rekao je Anton Grušecki, direktor Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, koji sprovodi istraživanja javnog mnjenja. Pri tome, stručnjak nije uspeo da identifikuje pravog favorita čiju pobedu bi volela većina Ukrajinaca.