Interdisciplinarne „eksperimentacije”

Stogodišnjica nadrealizma obeležava se ove godine u svetu i u Srbiji brojnim izložbama, onim monumentalnijim, ali i onim intimnijim – sve žudno baštine zaostavštinu pokreta koji je i u umetnosti i u društvu ostavio dubok trag preispitivanja, kritike i bunta. Tom društvu pridružio se i naš Muzej savremene umetnosti u Beogradu u kojem do 25. februara traje velika izložba „Aktivitet: 100 godina nadrealizma”.

Postavka je deo šireg, istoimenog projekta u kojem uz MSUB, učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost, a autorka koncepta i idejnog rešenja je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji i uz nju kustoskinje izložbe iz Muzeja savremene umetnosti su Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković.

Poznato je da MSUB ima najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima i da predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad na ovu temu i, ako se tome dodaju pomenuti partneri, postavka zaista nudi opsežan pogled na ovaj pokret. Suma sumarum, pred publikom je više od 200 crteža i slika, oko 20 „cadavre exquisa”, oko 50 kolaža i asamblaža, više od 100 fotografija i fotograma, nadrealističkih objekata, instalacija, tu su i filmovi i arhivska građa.

Aleksandru Mirčić pitamo da li je postojao neki ključ za odabir artefakata kojim se kustoski tim rukovodio, a ona nam kaže da je bilo teško odabrati materijal jer ga ima zaista mnogo i jer je raštrkan.

– U našem muzeju se čuva najveći deo likovne eksperimentacije, kako su je nadrealisti zvali, iz zaostavštine Marka Ristića i Vana Bora. Fotografije Nikole Vuča i deo Ristićeve zaostavštine čuvaju se u Muzeju primenjene umetnosti. Ostala građa što se Ristića tiče nalazi se u Arhivu i Biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti i to što je u SANU je veliko, još uvek neistraženo blago. Samo jedan mali deo se nalazi na izložbi. Nadrealistička zaostavština zauzima i jedan deo Legata Koče Popovića koji se nalazi u Istorijskom arhivu Beograda – objašnjava ona i nastavlja:

– Pre 14 godina MSUB je pokrenuo projekat „Evropski kontekst srpskog nadrealizma” sa željom da virtuelno spoji nadrealističku zaostavštinu na jednom mestu. Tom zadatku su se pridružili i Institut za književnost i umetnost i Muzej primenjene umetnosti. Od početka projekta 2010. pa sve do ove manifestacije, težilo se da se nadrealistička zaostavština prikaže kao celina a ne razdeljena u izdvojene oblasti, književnost, likovnu umetnost, filozofiju. Tako je i osnov ove izložbe i same manifestacije u tome da se nadrealizmu pristupi interdisciplinarno i multimedijalno, upravo onako kako su to i nadrealisti radili. To je i bio ključ za izbor radova pa su u jednu celinu povezana pisma sa crtežima, kolažirane ankete sa akcijama u javnom prostoru, zvuk sa tekstom itd.

Pored toga što ova postavka na najkompletniji način do sada prikazuje skoro celu raznorodnu produkciju nadrealističkog kruga, na njoj se nalaze i odabrana dela iz tzv. „dugog života nadrealizma” (dela stvaraoca beogradskog nadrealističkog kruga nastala nakon perioda kolektivne akcije ili dela umetnika koja su nastala pod jakim uticajem ili u saodnošenju sa nadrealizmom) i mali broj, strogo izabranih, savremenih odgovorA na našu nadrealističku produkciju. Šta ih povezuje, a šta razdvaja?

– Nadrealizam je bio izuzetno slojevit avangardni pokret. Inovacije u književnosti, vizuelnoj umetnosti, filozofiji i filmu koje su oni uveli nastavile su da se aktuelizuju kroz umetnost sve do danas. Kolaž, asamblaž, redimejd itd. samo su neke od njih. Teme i jezik nadrealizma nikada nisu prestali da budu prisutni, ali se niko nije bavio tako složeno svim segmentima. Umetnici su obično svoja interesovanja nalazili u nekom od njih. U izboru umetnika iz kasnije produkcije trudili smo se da veze budu vrlo konkretne i opravdane jer bismo odjeke nadrealizma mogli pronaći kud god pogledamo u savremenoj umetnosti – odgovara kustoskinja.

Izložba podseća i na simultanu aktivnost srpskog nadrealizma i njegov odnos sa drugim globalnim nadrealizmima, te njegov značaj za regionalnu dvadesetovekovnu i savremenu umetnost i relevantnost za nove publike. Kako ga sagledavamo vek kasnije?

– Nadrealizam je danas aktuelan isto kao i ranije. Iste teme, iste dileme, stalno preispitivanje i kretanje. Novi mediji, nove tehnologije su samo dodale na aktuelnosti opštih pitanja o čoveku i svetu koja postavljaju nadrealisti. Čini se da danas živimo nadrealizam intenzivnije nego pre sto godina, ali sa manje kritičnosti i preispitivanja. Nadam se da će ova postavka doprineti da se malo više zamislimo nad svetom u kome živimo – ističe naša sagovornica i poručuje:

– Istraživački rad koji je obavio kustoski tim bio je uzbudljiv i iznedrio je ideje za više budućih projekata i izložbi. O našem nadrealizmu ima još mnogo da se istražuje.