Интердисциплинарне „експериментације”

Стогодишњица надреализма обележава се ове године у свету и у Србији бројним изложбама, оним монументалнијим, али и оним интимнијим – све жудно баштине заоставштину покрета који је и у уметности и у друштву оставио дубок траг преиспитивања, критике и бунта. Том друштву придружио се и наш Музеј савремене уметности у Београду у којем до 25. фебруара траје велика изложба „Активитет: 100 година надреализма”.

Поставка је део ширег, истоименог пројекта у којем уз МСУБ, учествују Музеј примењене уметности и Институт за књижевност и уметност, а ауторка концепта и идејног решења је проф. др Сања Бахун са Универзитета у Есексу у Великој Британији и уз њу кустоскиње изложбе из Музеја савремене уметности су Александра Мирчић, Уна Поповић и Жаклина Ратковић.

Познато је да МСУБ има најопсежнију колекцију дела наших надреалиста и документације њихових активности у различитим формама и медијима и да представља регионални центар за документацију и научни рад на ову тему и, ако се томе додају поменути партнери, поставка заиста нуди опсежан поглед на овај покрет. Сума сумарум, пред публиком је више од 200 цртежа и слика, око 20 „cadavre exquisa”, око 50 колажа и асамблажа, више од 100 фотографија и фотограма, надреалистичких објеката, инсталација, ту су и филмови и архивска грађа.

Александру Мирчић питамо да ли је постојао неки кључ за одабир артефаката којим се кустоски тим руководио, а она нам каже да је било тешко одабрати материјал јер га има заиста много и јер је раштркан.

– У нашем музеју се чува највећи део ликовне експериментације, како су је надреалисти звали, из заоставштине Марка Ристића и Вана Бора. Фотографије Николе Вуча и део Ристићеве заоставштине чувају се у Музеју примењене уметности. Остала грађа што се Ристића тиче налази се у Архиву и Библиотеци Српске академије наука и уметности и то што је у САНУ је велико, још увек неистражено благо. Само један мали део се налази на изложби. Надреалистичка заоставштина заузима и један део Легата Kоче Поповића који се налази у Историјском архиву Београда – објашњава она и наставља:

– Пре 14 година МСУБ је покренуо пројекат „Европски контекст српског надреализма” са жељом да виртуелно споји надреалистичку заоставштину на једном месту. Том задатку су се придружили и Институт за књижевност и уметност и Музеј примењене уметности. Од почетка пројекта 2010. па све до ове манифестације, тежило се да се надреалистичка заоставштина прикаже као целина а не раздељена у издвојене области, књижевност, ликовну уметност, филозофију. Тако је и основ ове изложбе и саме манифестације у томе да се надреализму приступи интердисциплинарно и мултимедијално, управо онако како су то и надреалисти радили. То је и био кључ за избор радова па су у једну целину повезана писма са цртежима, колажиране анкете са акцијама у јавном простору, звук са текстом итд.

Поред тога што ова поставка на најкомплетнији начин до сада приказује скоро целу разнородну продукцију надреалистичког круга, на њој се налазе и одабрана дела из тзв. „дугог живота надреализма” (дела ствараоца београдског надреалистичког круга настала након периода колективне акције или дела уметника која су настала под јаким утицајем или у саодношењу са надреализмом) и мали број, строго изабраних, савремених одговорA на нашу надреалистичку продукцију. Шта их повезује, а шта раздваја?

– Надреализам је био изузетно слојевит авангардни покрет. Иновације у књижевности, визуелној уметности, филозофији и филму које су они увели наставиле су да се актуелизују кроз уметност све до данас. Kолаж, асамблаж, редимејд итд. само су неке од њих. Теме и језик надреализма никада нису престали да буду присутни, али се нико није бавио тако сложено свим сегментима. Уметници су обично своја интересовања налазили у неком од њих. У избору уметника из касније продукције трудили смо се да везе буду врло конкретне и оправдане јер бисмо одјеке надреализма могли пронаћи куд год погледамо у савременој уметности – одговара кустоскиња.

Изложба подсећа и на симултану активност српског надреализма и његов однос са другим глобалним надреализмима, те његов значај за регионалну двадесетовековну и савремену уметност и релевантност за нове публике. Kако га сагледавамо век касније?

– Надреализам је данас актуелан исто као и раније. Исте теме, исте дилеме, стално преиспитивање и кретање. Нови медији, нове технологије су само додале на актуелности општих питања о човеку и свету која постављају надреалисти. Чини се да данас живимо надреализам интензивније него пре сто година, али са мање критичности и преиспитивања. Надам се да ће ова поставка допринети да се мало више замислимо над светом у коме живимо – истиче наша саговорница и поручује:

– Истраживачки рад који је обавио кустоски тим био је узбудљив и изнедрио је идеје за више будућих пројеката и изложби. О нашем надреализму има још много да се истражује.