Odgovornost

Ponajmanje imam nameru da u jezivo teškim momentima nekom popujem, da glumim pametnog i stručnog, kada to nisam, niti mi je želja da morališem, no slušajući predsednika Srbije koji decidno zahteva kako krivičnu tako i političku odgovornost za nezapamćenu tragediju u Novom Sadu, odlučih se da napišem koje slovo o odgovornosti. Da se razumemo, nikakva ostavka, niti zatvorska kazna, neće familijama i porodicama vratiti u život njihove najmilije. Njihova srca i životi za vek vekova u crno su zavijeni. Verujem da je njima najmanje stalo do toga da li će neki tamo direktor ili ministar da odgovara, ali zbog kompletnog našeg društva, zbog naše svesti i svakako moralnih postulata na kojima bi jedno zdravo društvo moralo da počiva, odgovorni moraju da budu sankcionisani.

Kada posle izbora dođe na red konstituisanje vlasti, svi se laktaju i tuku da dođu do pozicije. Spremni su sa krsta da skinu, samo da svoju zadnjicu uvale u fotelju. Na radost, kada budu izabrani, prave veselja, žurke, uživaju blagodeti ministarskog ili direktorskog statusa, veoma su bitni, na telefon jako teško možeš da ih dobiješ… Svega toga je autor ovih redova svedok. Da ne grešim dušu, najteže je dobiti one, na uslovno rečeno, nižim funkcijama, bez kojih u sistemu ne možeš ništa da uradiš, a koji takvu svoju poziciju obilato koriste, pa neretko i zloupotrebljavaju. Dakle, kada se kolač deli, tada su junaci i golim grudima jurišaju na rovove kako bi sebi što više nadležnosti prigrabili. No, kada dođe do tragedije, poput ove u Novom Sadu, onda se svi zaklanjaju iza nekakvih nadležnosti, te je kriv ovaj ili onaj, Janko ili Marko, ali nikako nisu oni krivi. No, nije ovde samo u pitanju krivica, već nešto što se zove moral. Moralan čovek ima i moralnu odgovornost. U resoru kojim rukovodiš dogodilo se nešto strašno. Istu tu stanicu, kada je rekonstruisana, grabili ste se da otvorite, da uradite sopstvenu promociju, da nam slavodobitno prikažete veličanstveni poduhvat za koji ste valjda samo vi zaslužni. Zašto se sada ne utrkujete da podnesete ostavke iz moralnih razloga jer je u smrt otišlo njih 14? Oni nisu brojka i statistika, već imaju ime i prezime. Nečija su deca, nečiji brat ili sestra, neko ih je sa radošću čekao ili sa tugom ispraćao na tu stanicu koju tako veličanstveno otvoriste.

Gorak mi je ukus u ustima bio kada videh da svi nekako čekaju obraćanje predsednika države, koji valjda za sve vas mora uvek da prima udarce kada je najteže. Kada su svetkovine, vi ste zaslužni, uvek ste prvi pred kamerama, nasmejani i vedri, ali kada je muka, onda on mora u prvi plan da izađe i gine za vas. No, pokopao vas je jer je tražio i političku i krivičnu odgovornost. Ne znam hoćete li da ga poslušate, jer tekst pišem u subotu popodne kada još nijedna ostavka nije data. Ko će krivično da odgovara, neka utvrdi nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu. Međutim, za ovaj politički deo ne videh vas da ste junaci i da poturate sopstvena leđa, jer dobro znate da je to vaš politički kraj, a vi biste još malo da sedite na pozicijama, smatrajući da vi nikada ni za šta niste odgovorni.

Na kraju, gadi mi se ovo što opozicija radi. Iz tragedije u tragediju pojedini opozicioni političari su gori od najgorih nekrofila i kao da jedva čekaju nečiju smrt kako bi pokrenuli svoje političke akcije. Pogledajte šta se nedavno dogodilo u Španiji i koliko su poplave odnele života i uništile imovinu. Setite se, recimo, pada mosta u Đenovi. Dakle, tragedije se događaju, ali nigde u belom svetu ne pada nikom napamet da tragedije koristi u političke svrhe. To rade nemoralni i bestidni ljudi. Zato su prve reakcije opozicije na novosadsku tragediju ništa drugo nego jad i beda tih ljudi koji takvim potezima dodatno stavljaju so na ranu.

Setimo se čuvene krilatice Patrijarha Pavla – „Budimo ljudi”. To nam sve više nedostaje.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista