„Prosveta” je ime koje obavezuje

Kulturne institucije se ne mogu prodavati na isti način kao supermarketi i cementare. Ako izdavačko preduzeće takvog ranga kao što je „Prosveta” mora da bude prodato, ono ne bi smelo da bude prodato ni bezuslovno, ni bilo kome, kaže za „Politiku” akademik i književnik Ljubomir Simović, koji je nedavno sačinio novi izbor svoje poezije „Gost iz oblaka” i objavio ga u „Prosveti”.

Zalažući se za to da se privatizacijom ne napravi šteta ovoj izdavačkoj kući, akademik Simović naglašava:

– Pre svega, za kupovinu bi mogli da konkurišu samo oni koji se već bave izdavačkim poslom. To bi garantovalo da u izlozima knjižara, umesto knjiga, neće osvanuti frižideri. Onaj ko kupuje „Prosvetu” ne kupuje samo njene lokale i magacine, nego kupuje njenu istoriju i tradiciju, kupuje njenu ulogu, kupuje njeno visoko mesto u kulturi ove zemlje. I to što je kupio morao bi da čuva i da razvija, u okviru iste delatnosti.

– „Prosveta” je ime koje obavezuje, ali je i Geca Kon ime koje obavezuje u istoj meri, i na isti način. Ako se institucije koje predstavljaju nacionalno kulturno dobro, i koje imaju nacionalni značaj, budu pretvarale u proizvođače ili prodavce cementa, ili parfema, takva će privatizacija voditi u primitivizaciju. Ako svako danas može da kupi „Prosvetu”, i da je pretvara u šta je njemu volja, bojim se da će sutra moći da kupi i Maticu srpsku, i Srpsku književnu zadrugu, i Narodni muzej i Narodno pozorište, i da od njih takođe pravi šta mu je volja. Nadam se da do toga neće doći – dodao je akademik Simović.

Filip David još je jedno veliko „Prosvetino” ime, i pisac koji se zalaže za njenu dostojanstvenu budućnost.

– „Prosveta” je dugo godina bila jedan od najcenjenijih jugoslovenskih izdavača. Objaviti u „Prosveti” predstavljalo je propusnicu za ulazak u književnost. Postao sam „Prosvetin” pisac i znam koliko mi je to značilo, a tako je bilo i sa kultnim piscima moje generacije, da spomenem samo Danila Kiša, Mirka Kovača, Borislava Pekića. U svojim najboljim godinama „Prosveta” je održavala visoke kriterijume srpskog i jugoslovenskog izdavaštva, nastavljajući sjajnu tradiciju započetu sa osnivačem Gecom Konom. Propadanje „Prosvete”, kao i propadanje Nolita i BIGZ-a, prava je tragedija za našu kulturu i za naše izdavaštvo.

Da je kulturna vrednost „Prosvete” veća i značajnija od njene tržišne vrednosti, ističe Filip David, i napominje:

– Zato, u uslove koje budući kupac mora da ispuni obavezno treba staviti poštovanje i uvažavanje najbolje tradicije „Prosvete” i Gece Kona, što podrazumeva objavljivanje vrhunskih dela svetske književnosti i primenu strogih kriterijuma kada je u pitanju domaća književnost. Takođe je važno da se kupac obaveže kako će održavati i unaprediti postojeće knjižare i širiti knjižarsku mrežu otvaranjem novih knjižara, u Beogradu i van Beograda.

M. V.