Digitalni hladni rat

Kad se pred kraj januara useli u Belu kuću, novi američki predsednik Barak Obama moraće da se odrekne dve stvari bez kojih dosad nije mogao da funkcioniše i koje su mu u velikoj meri pomogle da regrutuje nove pristalice i raširi svoje političke poruke: mobilnog telefona i kompjutera.

Svoj „blek beri”, mobilni poslovnih ljudi koji omogućava i slanje elektronske pošte u pokretu, bio je Obamin nerazdvojni pratilac. Kao nijedan političar dosad, Obama je u kampanji koristio Internet i sajtove za socijalne kontakte. Ali stroge mere bezbednosti, i činjenica da sve što predsednik kaže ili napiše postaje deo istorije, prinudiće ga da promeni navike.

Bezbednosne brige su pri tom mnogo opravdanije od manjka predsednikove privatnosti. Obama i njegov štab, ali i protivkandidat Džon Mekejn, bili su, naime, tokom kampanje mete hakerskih napada, koji su uspeli da uđu u njihove kompjuterske sisteme i dođu do poverljivih informacija. Kako je predočeno u internet-izdanju magazina „Njuzvik” od 5. novembra, napadači su bili nepoznati „strani entiteti”, što je bio povod za pokretanje federalne istrage.

Da je reč o ozbiljnoj pretnji nacionalnoj bezbednosti, potvrdio je i izveštaj jednog odbora američkog Kongresa od prošle srede, u kojem je prst usmeren ka Kini, uz upozorenje da ona „agresivno” razvija potencijale za „sajber ratovanje” i da je već sada u poziciji da poremeti razmeštanje američkih jedinica širom sveta.

Kineske mogućnosti za digitalne napade su, kako je predočeno, već „toliko usavršene da SAD mogu biti nesposobne da uzvrate, pa čak i da otkriju da su napadnute”. Iza toga sledi još ozbiljnije upozorenje da bi, s obzirom na zavisnost ključnih sektora nacionalne intrastrukture od internet-komunikacija, jedan uspešan sajber napad „mogao da parališe zemlju”.

Upozorenja o opasnosti koje donosi zloupotreba Interneta nisu inače nova: pojavila su se još pre desetak godina. Nije, takođe, ni prvi put da se javlja o uspešnim, zvanično sponzorisanim hakerskim napadima iz jedne zemlje na drugu. Nov je, međutim, intenzitet tih napada i njihova rastuća tehnološka usavršenost.

Prema tekstu uglednog londonskog „Ekonomista” iz septembra prošle godine, vojni i vladini kompjuteri zapadnih zemalja izloženi su hakerskim napadima „svake milisekunde”! Američki Stejt department je spolja „opipavan” oko dva miliona puta dnevno.

U maju 2007, prema ovom izvoru, kineski softver za špijuniranje otkriven je i kompjuterima u kabinetu nemačke kancelarke Angele Merkel. Reč je bila o „trojancu”, kompjuterskom kodu obično sakrivenom u nekoj bezazlenoj datoteci, koji je iz sistema „isisao” oko 160 gigabajta podataka pre nego što je otkriven. Kineska reakcija na ovu optužbu bila je poricanje umešanosti, uz kontraoptužbu da je ona produkt „hladnoratovskog mentaliteta”.

Nije bio pošteđen ni kompjuterski sistem Bele kuće, saopšteno je početkom ovog meseca u Vašingtonu, uz konstataciju da su u nekoliko navrata hakeri uspeli da dođu do sadržaja elektronske pošte vladinih funkcionera. Izveštaj je, međutim, konstatovao da je „ekstremno teško” da se utvrdi tačan izvor napada – moguće je jedino identifikovati server sa kojeg potiču, koji je, po pravilu, za tu svrhu „otet” opet napadom sa neke druge lokacije.

NATO je, na konferenciji o internet-bezbednosti održanoj u Londonu početkom marta 2006, pretnju koja dolazi iz „sajber prostora” uporedio sa onom koju donose neprijateljske rakete. Konferencija je, inače, konstatovala da je u pitanju globalni problem koji zahteva globalnu reakciju.

Procena je da je oko 120 zemalja angažovano u razvijanju potencijala za špijuniranje preko Interneta. Time se bave kako civilne obaveštajne službe, tako i vojni kompjuterski eksperti, što za rezultat ima, kako predočava prošlogodišnji izveštaj kompanije Mekafi koja se bavi bezbednošću Interneta, sve veću efikasnost tih napada.

Mekafi konstatuje da u ovoj oblasti prednjači Kina, ali i da su angažovani i drugi. U tok kontekstu upadljivo je bilo da je nedavni kratki rat između Rusije i Gruzije bio praćen i istovremenim napadom na gruzijsku kompjutersku infrastrukturu. Na optužbe kako je to bilo zvanično organizovano, iz Moskve je odgovoreno da je to bilo delo „ogorčenih građana”. Bio je inače to prvi slučaj da je sajber rat vođen istovremeno kad i onaj pravi.

Rusija je u 2007. bila optužena i da je organizovala blokadu inače veoma razvijene internet-infrastrukture vlade Estonije, posle njihovog nesporazuma oko uklanjanja jednog spomenika ruskim vojnicima iz estonske prestonice.

Po svemu sudeći, digitalno vojevanje je nova oblast u kojoj se velike, ali i male, sile nadmeću za premoć i dominaciju.