Big mek poznatiji od Biblije

Amerikanci znaju mnogoviše o dodacima koji ulaze u sastav Mekdonaldsovog „bigmeka” nego o biblijskih deset zapovesti, pokazalo jenajnovije istraživanje. Anketa koju je sprovela agencija „Kelton riserč” pokazala jeda je 80 odsto od hiljadu anketiranih u stanju da navede sve osnovne sastojke čuvenog hamburgera.

Međutim, samo 60 odsto ispitanika zna za jednu od deset zapovesti – „ne ubij”. Oko 45 procenata pamti zapovest „poštuj oca i majku”, dok ih čak 62 odsto zna da kiseli krastavčići ulaze u sastav „big meka”.

Brza hrana je, uostalom, postala sinonim za jela koja imaju previše masti i soli. Međutim, sada se u industriji brze hrane pojavljuje nešto novo – što bi moglo da promeni takvu asocijaciju. To, zapravo, pokazuje i izveštaj iz američkog restorana „Posno i zeleno”.

Kad se pomene brza hrana, većina ljudi pomisli nahamburgere i pržene krompiriće, na hranu bogatu mastima isolju koja je ipak prihvaćena širom sveta i koja je poslužila i kao inspiracija za film „Deset zapovesti”, na temu o zaljubljenosti Amerikanaca u hamburgere.

Alarm se, ipak, već oglasio. Uspaničeni zbog naglog porasta broja umrlih od različitih vrsta karcinoma, američki naučnici su sačinili listu, neku vrstu „vodiča kroz hranu i piće” koji ljude upoznaje sa opasnostima koje vrebaju.

Povod za hitno delovanje je zvaničan podatak američkog Nacionalnog instituta za borbu protiv raka da su loša i pogrešna ishrana, ali i fizička neaktivnost, uzrok trećine smrtnih slučajeva od raka, ali još uvek nije pronađena direktna veza između specifične vrste hrane i određene vrste karcinoma.

U isto vreme, jedan novi restoran u južnoj Kaliforniji sada pravi mali prodor u veliko tržište brze hrane. Restoran je nazvan „Posno i zeleno” i specijalizovan je za, navodno, zdravu organsku brzu hranu, a njegov osnivač je Migel Paterson.

„Najveći uzroci zbog kojih se ljudi danas razbolevaju i ne hrane se zdravo jesu komfor i vreme”, tvrdi Paterson. U njegovom restoranu služe se salate, proteinski šejkovi i laka hrana. Sve što se ovde nudi potiče iz lokalnih bašta i gajeno je bez đubriva, pesticida i aditiva. Hrana takođe nema masti i soli. „Ime je ’Posno i zeleno’. Mi jedemo posno i mislimo zeleno”, tvrdi ovaj vešti kulinar. Reklamne poslovne kartice su napravljene od semenki divljeg cveća. Kutije za hranu su biorazgradive, kao i viljuške i kašike. „Osamdeset odsto kašika, viljušaka i noževa napravljeni su od krompirne mase. Mogli biste da ih ispržite i pojedete”, obaveštava goste Paterson.

Restoran „Posno i zeleno” već planira da se širi. I ko zna, možda bi mogao i da promeni način na koji mislimo o brzoj hrani.

-----------------------------------------------------------

Feferoni kao analgetik

Istraživanja pokazuju da jedan hemijski sastojak u ljutim paprikama, posebno u feferonima, može da se koristi za smanjivanje bolova posle zamašnih hirurških zahvata.

Stručnjaci koji se bave istraživanjem bola u Danskoj tvrde da su koristili prečišćenu formu tog sastojka – kapsaicina – i ustanovili da su rezultati obećavajući.

Naučnici su otkrili da će postoperativni bol jednog dana možda moći da se kontroliše hemikalijama koje sadrže feferoni i druge vrste „žestokih” papričica.

Danski istraživač Eske Asvang ukazuje da bi osećaj utrnulosti koji izaziva kapsaicin iz ljutih papričica mogao da bude veoma koristan.

„Utrnulost u stvari izaziva nervno vlakno koje kapsaicin aktivira tako da ono ne može da ’sagori’ ili sprovede bol koji se normalno oseća”, tvrdi Asvang.

Oboleli od artritisa ili nekog kožnog zapaljenja već koriste protiv bola kreme sa kapsaicinom.