Industrijska proizvodnja raste

Za prvih devet meseci ove godine realni rast BPD-a međugodišnje iznosi oko 3,9 odsto. Industrijska proizvodnja je u ovom periodu uvećana za 2,8 odsto, a u septembru je zabeležen međugodišnji rast proizvodnje od 4,6 odsto. Trend industrijske proizvodnje je i dalje na rastućoj putanji, navodi se u najnovijem broju publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone.

– Posmatrano po sektorima, rast je ostvaren u prerađivačkoj industriji (5,7 odsto) i rudarstvu (13,1 odsto), dok je u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom aktivnost međugodišnje redukovana za 8,1 odsto. U ovom sektoru trend ima naglašenu opadajuću tendenciju od početka godine, ali se i dalje ne vide naznake oporavka. Najveći pad proizvodnje u septembru zabeležen je u proizvodnji termoelektrične energije iz javnih elektrana „Kostolac” i „Obrenovac”... – navodi se u analizi.

Kako stručnjaci podvlače, ključni adut za održavanje rastućeg trenda proizvodnje počiva na prerađivačkom sektoru, odnosno na novim proizvodnim kapacitetima. Reč je o proizvodnji guma u „Linglongu” iz Zrenjanina i fabrici automobila FCA iz Kragujevca, koja će na globalno tržište lansirati novi električni model automobila.

– U nekoliko poslednjih brojeva MAT-a ponavljamo i da je ove godine neočekivano povoljnu i stabilnu dinamiku rasta uspostavila oblast proizvodnje prehrambenih proizvoda. Ova oblast je sa pojedinačno najvećim učešćem u ukupnoj industriji od 14,9 odsto i učešćem od 19,7 odsto u prerađivačkoj industriji. U septembru je u četiri od osam grana prehrambene industrije ostvaren rast proizvodnje u odnosu na isti mesec lane – navodi Ivan Nikolić, urednik publikacije MAT-a.

U septembru je, treći mesec zaredom, uvećana vrednost spoljnotrgovinske razmene. Pritom, trend robnog izvoza stagnira, a uvoz je rastući, što se negativno ispoljava na uvećanje deficita.

– U periodu od početka godine, u republičkom budžetu ostvaren je suficit od 18,8 milijardi dinara, što je u poređenju sa istim periodom lane bolji fiskalni rezultat za 32,2 milijarde. S usporavanjem inflacije međugodišnji rast realnog prometa se tokom prethodnih 12 meseci vratio u pozitivnu zonu, i sada se održava na nivou koji je za oko pet procenata iznad prošlogodišnjeg proseka – navodi se u analizi.

Kada je reč o inflaciji, u septembru 2024. smanjena je – i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U avgustu i septembru registrovana je mesečna inflacija od 0,4 odsto i 0,1 odsto, a međugodišnja od 4,3 odsto i 4,2 procenta.

Suficit u budžetu

Od januara do septembra u budžetu Srbije su ostvarena primanja u iznosu od 1.583.612,7 miliona dinara, dok su ukupno izvršeni izdaci budžeta u istom periodu iznosili 1.564.779,1 milion dinara. U periodu od početka godine, u budžetu je ostvaren suficit od 18.833,6 miliona dinara, što je u poređenju sa istim periodom lane bolji fiskalni rezultat za 32.196,4 miliona dinara. Primanja budžeta realno su porasla za 10 odsto, dok su izdaci budžeta realno viši za 7,7 odsto.