Индустријска производња расте

За првих девет месеци ове године реални раст БПД-а међугодишње износи око 3,9 одсто. Индустријска производња је у овом периоду увећана за 2,8 одсто, а у септембру је забележен међугодишњи раст производње од 4,6 одсто. Тренд индустријске производње је и даље на растућој путањи, наводи се у најновијем броју публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), упркос негативним ризицима који долазе од кретања код најважнијих трговинских партнера из еврозоне.

– Посматрано по секторима, раст је остварен у прерађивачкој индустрији (5,7 одсто) и рударству (13,1 одсто), док је у снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом активност међугодишње редукована за 8,1 одсто. У овом сектору тренд има наглашену опадајућу тенденцију од почетка године, али се и даље не виде назнаке опоравка. Највећи пад производње у септембру забележен је у производњи термоелектричне енергије из јавних електрана „Костолац” и „Обреновац”... – наводи се у анализи.

Како стручњаци подвлаче, кључни адут за одржавање растућег тренда производње почива на прерађивачком сектору, односно на новим производним капацитетима. Реч је о производњи гума у „Линглонгу” из Зрењанина и фабрици аутомобила ФЦА из Крагујевца, која ће на глобално тржиште лансирати нови електрични модел аутомобила.

– У неколико последњих бројева МАТ-а понављамо и да је ове године неочекивано повољну и стабилну динамику раста успоставила област производње прехрамбених производа. Ова област је са појединачно највећим учешћем у укупној индустрији од 14,9 одсто и учешћем од 19,7 одсто у прерађивачкој индустрији. У септембру је у четири од осам грана прехрамбене индустрије остварен раст производње у односу на исти месец лане – наводи Иван Николић, уредник публикације МАТ-а.

У септембру је, трећи месец заредом, увећана вредност спољнотрговинске размене. Притом, тренд робног извоза стагнира, а увоз је растући, што се негативно испољава на увећање дефицита.

– У периоду од почетка године, у републичком буџету остварен је суфицит од 18,8 милијарди динара, што је у поређењу са истим периодом лане бољи фискални резултат за 32,2 милијарде. С успоравањем инфлације међугодишњи раст реалног промета се током претходних 12 месеци вратио у позитивну зону, и сада се одржава на нивоу који је за око пет процената изнад прошлогодишњег просека – наводи се у анализи.

Када је реч о инфлацији, у септембру 2024. смањена је – и на месечном и на међугодишњем нивоу. У августу и септембру регистрована је месечна инфлација од 0,4 одсто и 0,1 одсто, а међугодишња од 4,3 одсто и 4,2 процента.

Суфицит у буџету

Од јануара до септембра у буџету Србије су остварена примања у износу од 1.583.612,7 милиона динара, док су укупно извршени издаци буџета у истом периоду износили 1.564.779,1 милион динара. У периоду од почетка године, у буџету је остварен суфицит од 18.833,6 милиона динара, што је у поређењу са истим периодом лане бољи фискални резултат за 32.196,4 милиона динара. Примања буџета реално су порасла за 10 одсто, док су издаци буџета реално виши за 7,7 одсто.