Čovek i dalje upravlja veštačkom inteligencijom

Tehnologija nije loša sama po sebi, loša može da bude samo njena upotreba, odnosno zloupotreba, dok se sam termin veštačke inteligencije pogrešno koristi, uglavnom kao ishod marketinga i manipulacije korporativnog kapitalističkog žargona, gde o tome koliko će ljudi biti otpušteno zbog napredne tehnologije još uvek odlučuju neki drugi ljudi. Ono što se sada smatra veštačkom inteligencijom još uvek je pod kontrolom čoveka, dok je suštinsko pitanje usmereno ka budućnosti i tome šta želi da se postigne ovom tehnologijom, i koliko daleko će njen razvoj otići u tome da potpuno zameni ljudsku delatnost, neki su od zaključaka jučerašnjeg međunarodnog skupa – osmog Beogradskog kontrapunkta, održanog u Jugoslovenskoj kinoteci, u organizaciji Ministarstva kulture Republike Srbije, kao pokretača, i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kao realizatora, koji je ove godine nosio naziv „Kultura, umetnost i veštačka inteligencija”.

Skup je otvorio Miodrag Ivanović, pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo, a u razgovoru su učestvovali: Alfi Baun – viši predavač kulture i tehnologije digitalnih medija na Kraljevskom koledžu u Londonu, Predrag Janičić, profesor na Katedri za računarstvo i informatiku Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Cuej Juenhao, profesor Univerziteta za poštu i telekomunikacije u Pekingu, Primož Krašovec, sociolog, docent na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, Uroš Krčadinac, digitalni umetnik, profesor digitalne umetnosti i računarstva na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, Duško Prelević, filozof, profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dragan Ćalović, teoretičar umetnosti i medija, redovni profesor Fakulteta savremenih umetnosti. Moderator skupa bila je Divna Vuksanović, filozof, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Alfi Baun je razvoj veštačke inteligencije postavio u realne okvire ljudske akcije, politički i ekonomski kontekst, zbog toga što još uvek u velikoj meri od čoveka zavisi šta ti programi rade i po sebi nisu nekakav zaseban entitet sposoban da donosi samostalne odluke.

– Nije tačno da ljudi nemaju uticaj na veštačku inteligenciju, oni biraju šta će ona da uradi. Tehnologija može da bude korisna, ali je pitanje ko je gradi iz isključivog kapitalističkog i ekonomskog interesa, a u cilju profita i dominacije – istakao je Baun, uz pređašnju napomenu da je sam termin AI pogrešan termin koji ima pre svega ideološki smisao.

I Predrag Janičić smatra da je sam termin veštačke inteligencije nesrećno odabran, naglasivši da potiče iz sredine pedesetih godina 20. veka, kada ga je lansirao američki naučnik Džon Makarti, ne uviđajući dalje posledice.

– Iako je fascinantan učinak takvog sistema dubokog učenja i velikih lingvističkih modela, nismo još ni blizu toga da čovek bude potpuno zamenjen u misaonim procesima – konstatovao je Janičić, dodajući da AI može da bude lepa kreativna igračka, čak da kreira i film, ali budući da svega nekoliko kompanija dominira u ovom sektoru, postavlja se pitanje da li će u budućnosti dominirati i uniformna estetika.

Primož Krašovec naveo je klasičan primer sa štrajka scenarista u SAD, gde se upečatljiv transparent odnosio na to da AI nema traume iz detinjstva, dakle nema prirodnost, kreativnost i prilagodljivost čovekove inteligencije, što je jedna od uobičajenih kritika. On je pak kao ključni efekat AI predvideo i demistifikaciju antropomorfnog shvatanja inteligencije i istraživanje novih pristupa inteligenciji uopšte.

Cuej Juenhao posebno je ukazao na to koliko AI znači u razvoju filmske industrije i naučnofantastičnog filma, u dizajnu i scenariju, gde reditelji imaju veću kreativnost, ali je kazao i to da je loša strana svega što mnogi ljudi mogu da izgube posao. Uroš Krčadinac uviđa dobre strane veštačke inteligencije u sajber-pank radovima, a tek bi se dobre strane ove tehnologije mogle primeniti, po njegovom mišljenju, u organizovanju jedne pravedne socijalne ekonomije. Duško Prelević ukazao je na to da je pitanje veštačke inteligencije i pitanje autentične komunikacije usred lažnih vesti i prekrajanja istorije, a Dragan Ćalović zaključio je da je ključno postaviti pitanje o tome šta želi da se postigne veštačkom inteligencijom za narednih 20 godina.