Nemačka je danas „bolesnik Evrope“

Od srede uveče 6. novembra nemačka vladajuća semafor koalicija otišla je u istoriju. Kancelar Olaf Šolc je zatražio od nemačkog predsednika da smeni ministra finansija Lindnera, a ostali ministri iz redova Lindnerovih Liberala potom su napustili kabinet.

Lindner je želeo da smanji poreze i da ukine solidarni doprinos (koji Nemci sa zapada zemlje plaćaju za razvoj dela zemlje koji je nekada bio DDR) i odloži klimatske ciljeve za 2050. godinu.

Osim toga, lider Liberala je odbio nova zaduživanja i istrajavao na ustavnoj takozvanoj „kočnica za dugove“.

Sve to bilo je previše za Olafa Šolca i Zelene, koji su takođe u Vladu.

Mnogi predstavnici privrede su zabrinuti. Proizvođač automobilskih delova Boš mora da prilagodi svoje prognoze za 2024. i ne isključuje dalje ukidanje radnih mesta uz već ukinutih 7.000.

Izvršni direktor „Boša“, Štefan Hartung, pozvao je Saveznu vladu da okonča koalicioni spor i brzo podrži industriju: „Sada moramo preći sa reči na dela i pokrenuti konkretne mere pre saveznih izbora kako bismo unapredili ekonomiju i ojačali je i kratkoročno i dugoročno,“ preneo je „Tagesšpigel“.

„Najveći rizik za Nemačku je vlada koja nije sposobna da reaguje“, rekao je u sredu šef Fondacije porodičnih preduzeća, Rajner Kirhdorfer. „Razgovori ne pomažu. S obzirom na sve lošiju ekonomsku situaciju, hitno su nam potrebne političke odluke.“

Ekonomista Hening Fepel, generalni direktor Centra za evropsku politiku izjavio je za Dojče vele da „semafor koalicija nije uspela da strukturalno vrati nemačku ekonomiju na pravi put rasta“.

Delovala je neodlučno i obeshrabreno: „Na kraju, sve tri stranke su se vratile svojim partijskim političkim pozicijama.“

Donald Tramp je u SAD osvojio drugi mandat na predsedničkim izborima. S njim dolaze izazovi u bezbednosnoj politici, trgovini i klimatskoj politici, podršci Ukrajini u odbrani od ruske agresije.

Ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) je upozorio: „Ovo je najgore vreme za raspad vlade, i to sada kada Nemačka mora da pokaže jedinstvo i sposobnost da deluje u Evropi.“

Novinska agencija Rojters citira glavnog ekonomistu banke ING, Karstena Brzeskog, koji trvrdi da je Nemačka danas nespremnija nego kada je Tramp pobedio na svojim prvim izborima 2016. godine.

„Posle četiri godine stagnacije i strukturalnih slabosti, Nemačka nije samo 'bolesnik Evrope', već je znatno ranjivija nego pre osam godina.“

Neki posmatrači smatraju da je Nemačka ekonomski akutno ugroženi pacijent. Ali, koliku ulogu u tome igra politika i nije li za privredu ipak presudna globalna ekonomska situacija?

Opšta situacija je ista za sve zemlje, kaže Hening Fepel. Ali čak i pored toga, „privredni rast u Nemačkoj je dugi niz godina manji nego u drugim zemljama, s kojima se Nemačka može uporediti“.

„To sugeriše da za privrednu slabost nije odgovorna slaba globalna ekonomija, već specifični strukturni uzroci. Posao vlade bi bio da identifikuje te uzroke i nađe rešenje“, dodaje Fepel.

Fepel kaže da su trenutno najhitnija četiri zadatka: „Prvo, stabilizacija energetske tranzicije – ona je ključna za kombinaciju zaštite klime i konkurentnosti. Drugo, smanjenje birokratije – brzo, efikasno olakšanje koje ne košta ništa. Treće, sprovođenje digitalizacije – što značajno povećava produktivnost, i četvrto, poreski podsticaji za investicije.“

Martin Gornig iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja takođe poziva na „sistemske promene“. I to ne u nacionalnim razmerama, već na čitavom kontinentu.

U razgovoru za Dojče vele prošle sedmice izjavio je: „Nemačka je najveća industrijska nacija u Evropi i ima korene u Evropi.“ Stoga u njoj može postojati samo jedna – „evropska industrijska politika“.

Na pitanje koje hitne mere bi vlada trebalo da preduzme, rekao je da treba biti oprezan sa preteranim akcijama i da ne treba „bacati milijarde na ulaganje u bilo šta“.

Na kraju krajeva, još ima vremena: „Još nismo pred provalijom.“ Sada je potrebna „smirena politika, tako da preduzeća i potrošači steknu osećaj da znaju šta ih sutra očekuje“.