Dodik: Ekonomija umesto ideologije

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka ‒ Istrajnost politike koju su vodile Republika Srpska, Srbija, Mađarska i sada Slovačka može biti važna spona između Istoka i Zapada ukoliko se odnosi rehabilituju na način da politika ne bude zatvaranje i sprečavanje komunikacije, rekao je predsedik Republike Srpke Milorad Dodik na juče otvorenoj dvodnevnoj konferenciji „Invest Srpska 2024”, koja je na Jahorini okupila predstavnike iz 29 zemalja. Na četvrtoj konferenciji, među ostalima, učestovao je i ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

„Pristup Mađarske da nema novih blokova je najbolja pretpostavka za mir u celom svetu”, ocenio je Dodik koji je stranim predstavnicima sugerisao da u Srpsku „ne treba da dolaze s ideologijom, već s ekonomijom”.

Istakavši da je na jedini iskren odnos o svim pitanjima naišao u Mađarskoj, Srbiji, Rusiji i Kini, Dodik je dodao da će se nakon izbora u SAD neke stvari promeniti, ali da, kako je naveo, ne treba očekivati da će se sve srediti. On je istakao da se u Srpskoj trenutno realizuju investicije od oko dve milijarde konvertibilnih maraka (KM), a da je BDP 16 milijardi KM (oko osam milijardi evra), te naglasio da ćemo „za pet godina imati spojen auto-put Beograd‒Banjaluka”. Srpska, dodao je, ostaje na evropskom putu, istakavši s tim u vezi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pravu kada kaže da ako EU želi da integriše zapadni Balkan, onda to treba da posmatra geopolitički i integriše nas, a ne da ispostavlja nesprovodive uslove.

Dodik je ocenio da su Srpska i Mađarska prijateljske zemlje s odličnim odnosima i da su obe pozdravile pobedu Trampa. On je podsetio da je mnogo toga urađeno u saradnji s Mađarskom, navodeći da je projekat podrške poljoprivrednicima izazvao pažnju do te mere da su institucije Srpske sada pod pritiskom da idu u novu fazu tog projekta.

Sijarto je izjavio da je zaprepašćen načinom na koji se zapadnoevropski liberali i demokrate SAD odnose prema Srpskoj. On je rekao kako Mađarska ne bi svake godine uspela da ostvari rekordna strana ulaganja i izvoz od 2010. da je sledila različite zapovesti. Sijarto je ocenio da „bolju vest od izbora Trampa Evropa i centralna Evropa nisu mogli da čuju”.

„EU je Mađarskoj nametnula finansijske sankcije zbog toga što smo rekli da je majka žena, otac muškarac i da nam decu ostave na miru. To je vrednost koju zastupamo i svako treba da pokazuje poštovanje prema našem stavu”, naglasio je Sijarto. On je istakao da su mađarske kompanije spremne ući u tri velike investicije u RS iz kojih su se povukli Nemci, a koje se odnose na prečišćavanje voda i obnovljivu energiju. Sijarto je izrazio nadu da će mađarske kompanije MOL i OTP razmotriti da se pojave na tržištu u Srpskoj, te da će vrlo rado stupiti u kontakt sa njihovim rukovodstvom u vezi s tim. Kao ključ ekonomskog uspeha Mađarske Sijarto je naveo ekonomsku saradnju sa Zapadom i Istokom, ocenivši da ta dva puta „ne isključuju jedan drugi”.

„Važno je naglasiti da pobeđuju snage koje se zalažu za mir i koje promovišu patriotizam. Sada imamo nadu da će se mir vratiti u Evropu, a kada se vrati, onda će biti i stabilnosti koja će nam omogućiti da u centralnoj Evropi imamo veliki ekonomski procvat”, uveren je Sijatro.

Predsednik Vlade RS Radovan Višković je rekao da su, prema podacima Centralne banke BiH, 2023. investicije u Srpskoj bile veće od milijardu KM, dok je ove godine taj iznos premašio četiri milijarde KM (oko dve milijarde evra). „Danas Evropu potresa kriza, nismo srećni zbog toga, ali hoćemo da verujemo da ukoliko dolazi do problema u nekim granama industrije, vidim našu šansu, jer mi smo u predvorju EU. Pozivam sve kompanije da dođu i ulažu u Srpsku, jer svi zajedno možemo imati koristi i interes”, poručio je Višković. On je naglasio da će Srpska sačuvati svoju energetsku suverenost i naći načina da odgovori na sve pritiske.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Staša Košarac izjavio je da se više od 80 odsto investitora vraća da reinvestira u Srpsku, što govori o dobrim uslovima za poslovanje u tom entitetu. „Naša politika je da sa Kinom postignemo sporazum kao što je to urađeno s Turskom. Tu je i BRIKS, a treba zadržati i evropsko tržište, ali se politički moramo definisati i otvoriti prema drugima”, poručio je Košarac i podsetio da izvoz u EU čini 64 odsto, a u zemlje Cefte oko 15 odsto. Košarac je podsetio na tri važna investiciona projekta u Srpskoj, među kojima je „Buk Bijela”, čime bi Srpska realizovala ozbiljan investicioni zahvat, koji, navodi on, opstruiše nivo BiH. „Imamo problem oko izgradnje aerodroma u Trebinju, a zaustavlja se i projekat istočne gasne interkonekcije”, podsetio je Košarac.