Додик: Економија уместо идеологије

Од нашег сталног дописника
Бањалука ‒ Истрајност политике коју су водиле Република Српска, Србија, Мађарска и сада Словачка може бити важна спона између Истока и Запада уколико се односи рехабилитују на начин да политика не буде затварање и спречавање комуникације, рекао је председик Републике Српке Милорад Додик на јуче отвореној дводневној конференцији „Инвест Српска 2024”, која је на Јахорини окупила представнике из 29 земаља. На четвртој конференцији, међу осталима, учестовао је и министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.

„Приступ Мађарске да нема нових блокова је најбоља претпоставка за мир у целом свету”, оценио је Додик који је страним представницима сугерисао да у Српску „не треба да долазе с идеологијом, већ с економијом”.

Истакавши да је на једини искрен однос о свим питањима наишао у Мађарској, Србији, Русији и Кини, Додик је додао да ће се након избора у САД неке ствари променити, али да, како је навео, не треба очекивати да ће се све средити. Он је истакао да се у Српској тренутно реализују инвестиције од око две милијарде конвертибилних марака (КМ), а да је БДП 16 милијарди КМ (око осам милијарди евра), те нагласио да ћемо „за пет година имати спојен ауто-пут Београд‒Бањалука”. Српска, додао је, остаје на европском путу, истакавши с тим у вези да је председник Србије Александар Вучић у праву када каже да ако ЕУ жели да интегрише западни Балкан, онда то треба да посматра геополитички и интегрише нас, а не да испоставља неспроводиве услове.

Додик је оценио да су Српска и Мађарска пријатељске земље с одличним односима и да су обе поздравиле победу Трампа. Он је подсетио да је много тога урађено у сарадњи с Мађарском, наводећи да је пројекат подршке пољопривредницима изазвао пажњу до те мере да су институције Српске сада под притиском да иду у нову фазу тог пројекта.

Сијарто је изјавио да је запрепашћен начином на који се западноевропски либерали и демократе САД односе према Српској. Он је рекао како Мађарска не би сваке године успела да оствари рекордна страна улагања и извоз од 2010. да је следила различите заповести. Сијарто је оценио да „бољу вест од избора Трампа Европа и централна Европа нису могли да чују”.

„ЕУ је Мађарској наметнула финансијске санкције због тога што смо рекли да је мајка жена, отац мушкарац и да нам децу оставе на миру. То је вредност коју заступамо и свако треба да показује поштовање према нашем ставу”, нагласио је Сијарто. Он је истакао да су мађарске компаније спремне ући у три велике инвестиције у РС из којих су се повукли Немци, а које се односе на пречишћавање вода и обновљиву енергију. Сијарто је изразио наду да ће мађарске компаније МОЛ и ОТП размотрити да се појаве на тржишту у Српској, те да ће врло радо ступити у контакт са њиховим руководством у вези с тим. Као кључ економског успеха Мађарске Сијарто је навео економску сарадњу са Западом и Истоком, оценивши да та два пута „не искључују један други”.

„Важно је нагласити да побеђују снаге које се залажу за мир и које промовишу патриотизам. Сада имамо наду да ће се мир вратити у Европу, а када се врати, онда ће бити и стабилности која ће нам омогућити да у централној Европи имамо велики економски процват”, уверен је Сијатро.

Председник Владе РС Радован Вишковић је рекао да су, према подацима Централне банке БиХ, 2023. инвестиције у Српској биле веће од милијарду КМ, док је ове године тај износ премашио четири милијарде КМ (око две милијарде евра). „Данас Европу потреса криза, нисмо срећни због тога, али хоћемо да верујемо да уколико долази до проблема у неким гранама индустрије, видим нашу шансу, јер ми смо у предворју ЕУ. Позивам све компаније да дођу и улажу у Српску, јер сви заједно можемо имати користи и интерес”, поручио је Вишковић. Он је нагласио да ће Српска сачувати своју енергетску сувереност и наћи начина да одговори на све притиске.

Министар спољне трговине и економских односа у Савету министара Сташа Кошарац изјавио је да се више од 80 одсто инвеститора враћа да реинвестира у Српску, што говори о добрим условима за пословање у том ентитету. „Наша политика је да са Кином постигнемо споразум као што је то урађено с Турском. Ту је и БРИКС, а треба задржати и европско тржиште, али се политички морамо дефинисати и отворити према другима”, поручио је Кошарац и подсетио да извоз у ЕУ чини 64 одсто, а у земље Цефте око 15 одсто. Кошарац је подсетио на три важна инвестициона пројекта у Српској, међу којима је „Бук Бијела”, чиме би Српска реализовала озбиљан инвестициони захват, који, наводи он, опструише ниво БиХ. „Имамо проблем око изградње аеродрома у Требињу, а зауставља се и пројекат источне гасне интерконекције”, подсетио је Кошарац.